четвртак, 25. август 2011.

Oj Srbijo međ` šljivama part 7: u Hogvortsu ništa novo


I dok svetska javnost polemiše i piše o ostavci Stiva Džobsa (lektura M.M.), Nemci menjaju nemačke ovčare belgijskim, ovdašnja javnost u našem malom Hogvortsu ne zna kud će pre.

Hladna Dojče lejdi je očitala lekciju našima, iako su zbijali šale i doskočice čekajući je, poruka je bila jasna. Vazda bilo: ko se zadnji smeje, najslađe se smeje. Naravno, u novinskim i televizijskim izveštajima uobičajene floskule, već ih znam napamet: Srbija ispunila uslove, ali mora voditi dijalog, dobre bilateralne odnose, bla bla truć. Drugim rečima, zna se šta nam je činiti.

Beograd i Srbija gore pod udarom visokih temperatura, no mi obični smrtnici moramo po ovoj vrućinčini prevozom s posla do kuće, od kuće na posao, ne mari niko što 26-ca u sred leta greje. Bitno je da su se lansirale elektronske karte, a što red vožnje moš` bacit u smeće i što je krkljanac neizdrživ, nema veze. Modernizacija je modernizacija, molim lepo.

Monahinje su me prijatno iznenadile brzinom reagovanja na situaciju, te sazivom novinara i iznošenjem dokaza. Apelujem na stručnu PR javnost da ih obavezno pozovu na okupljanja jerbo su dobile takav publicitet da svi znamo njihova imena, oklen su i kako žive, ko šta jede a ko ne jede, razloge za makljanje, čak i predmete koji su korišćeni u tuči:

“Makrina je novinarima koje je pozvala sutradan, pokazala modrice i podlive krvi na licu, glavi i ramenima, lekarske nalaze o povredama i drvenu letvu kojom je, kako tvrdi, monahinja Paraskevaca više puta udarila.”

A da se bez Hogvorćana ne može voditi kavga, oću reći nas Srba, nebeskog naroda, pokazuju i vesti koje stižu iz Libije. Srbi su se borili u Generalovoj ekipi, ni manje ni više, kažu, priličan broj naših ljudi je bio u plaćeničkoj vojsci. Čovek s punim pravom sad može tražiti azil u Srbiji, a možda nam i treba takav da malo sredi stanje u zemlji, čvrsta ruka sve rešava. Čak i Tajm prenosi kako je Gadafijev savetnik godinama bio bivši general JNA. Ne bi me čudilo da je Obama nekim čudom naše gore list, ili pak Merkelova koja po Forbsovoj listi trenutno najmoćnija žena na svetu.

Danas je dan odluke i za bajne prvoligaše. Treba im pustiti onu Čorbinu u kojoj poredi fudbalere sa penzionerima, ne bi li se malo rastrčali. I jedni i drugi će po ovoj tropskoj temperaturi kljoknuti, osećam, tako da je bolje da se odma` predaju. Nemamo mi sreće sa tim ligama šampiona, evropskim kupovima itd. Ali zato Nole razbija imitirajući lepu Maru, pa uzeše i lovu za reklamu, blago`s njima.

No, svakako apsolutni pobednik ovijeh dana i moj favorit za Oskara popularnosti je lepa M.M. Ova ničim izazvana žena, kraljica dizajna, butikašica, krem de la krem srpskog džet seta, sa perfektnim znanjem engleskog jezika dade izjavu za Ekskluziv, i ostade živa. Ne bi joj dosta onog blama sa knjigom, kad smo svi voluminizirali od njene proze, već pokaza novi Šanelov lak i prepriča nam svoje iskustvo iz Hemptonsa, gde je upoznala Gvinet Poltron. Iz kog etra se ona ispilela te za koju godinu postala opšte poznata, ja pojma nemam, ali žena fakat nema blage veze o životu. Poenta je zapravo bila udati se sa dvadeset, izroditi decu, i onda se prodavati za superhajtekuspešnu ženu. Ko je meni kriv što sam htela na fakultet, pa karijeru, umesto da sam uradila tako, sad bih se ja frljala s izrazi, i klela se u poznanstvo sa Paltronkom.

E ta dobija više prostora u medijima, nego recimo 15 super studenata koje stipendira VIP a koji su juče ceo dan bili gosti u kancelariji za Digitalnu agendu, i koji su budući stručnjaci iz oblasti telekomunikacija.

Srbija međ šljivama bila, jeste i biće. Kaka EU, nama bre ovde nikad dosadno. Merkelova, mirno spavaj, ne treba nama Jevropa, nama je super ovde sa samim namima.


петак, 12. август 2011.

Oj Srbijo međ` šljivama, part 6: zenba ti ispred nosa, a ti moraš u đakuzi

Ovijeh dana svašta se dešava u miloj nam otadžbini a i šire. Osim što se u svetu dešavaju svakojaka čuda, što nas dragi Englezi kopiraju rušeći i paleći sve i svja po gradovima, i što nas ludi Norvežanin spominje u svom manifestu naširoko i naveliko, i u Srbiji se ne časi časa.
Novi izum da se robija od kuće, tako što si kontrolisan putem nanogice, predstavlja pravu revoluciju. Manje više što se kod Kineza i po bulevarskim ćoškovima ista može kupiti za par stotina dinži, u zavisnosti od dizajna, boje i dodataka, mene zabrinjava što je zapravo ta stvar loše napravljena i što joj je domet slab.

Očigledno se žurilo sa svim tim, pa nisu izvršene sve procene kako treba. Posebno sam iznenađena činjenicom da je pored tolikih stručnjaka iz te oblasti došlo do omaške. Nije se računalo da neki osuđenik ima veliku kuću, bazen, prostrano dvorište itd, da neko ima vilu, neko dva stana u jednom, već je sve to odrađeno na brzaka. A što je brzo to je i kuso. Ja, lično, bih se iznervirala. I tako sam planirala da jednog dana na svom placu dignem kućicu sa bazenom, i zamisli da moram da robijam par meseci u tom obliku, a ne mogu da se bućnem. Odlepila bih.

Trebali su da uzmu sve moguće pretpostavke u obzir. Dobro, jeste ona narodna zakon "pretpostavka je majka zajeba" ali opet tebra, izvršiš proračun šta-ako-onda. Lepo proceniš koliko je mogućih korisnika, pa razmisliš gde oni žive, šta im je sve dostupno, kakve hajtekove imaju na raspolaganju itd, itd. Dičimo se stručnjacima iz svakojakih oblasti, a oni ni na šta nisu mislili.

Gde je tu istraživanje pre lanisranja novog proizvoda, gde su konsultanti da daju svoje savete, mogli su da angažuju i neku pr agenciju ili risrč agenciju. Nisu se čak ni denuli da nam pojasne kakav je novi proizvod, kako funkcioniše, da se slikaju, objasne kako to izgleda u praksi, jerbo mene to na primer zanima. Imam mnogo kazni za saobraćajne prekršaje i mislim se- što da plaćam, predložim da odrobijam u stanu par dana i gotovo. Ali ako ima tako slab domet, dobro ću razmisliti.

Sigurna sam da će ubrzo pasti reklamacije. Trebali su da vode računa.
Ovako, zenba ti ispred nosa, a ti moraš u đakuzi. Pih. Stvrano su me razočarali, i kao stručnjaci i kao komuniste.

Sve je to moglo mnogo, mnogo bolje.

среда, 03. август 2011.

Ode braćela

Pronaći prave prijatelje u životu, i uspeti da ih zadržite je teško. No ja sam oduvek imala sreće sa prijateljima: imam divne iz detinjstva, imam sjajne iz osnovne škole, srednje i sa fakulteta, imam zanimljive iz komšiluka, fenomenalne sa bivšeg ili sadašnjeg posla, super sa putovanja pa i prijatelje među prijateljima mojih prijatelja. Izreka kaže "čovek koji ima prijatelja u svakom selu, ima mnogo kuća i bogat je čovek". Rekla bih za sebe da sam veoma bogata i da sam srećna.

Sa nekima se čujem i viđam stalno, sa nekima povremeno. I sve ih volim. E pa jedna od mojih divnih prijateljica, ovih dana odlazi u beli svet, u neke nove izazove, u neke lepše zemlje. Kao i svaki rastanak i ovaj mi pada teško, no ako je razlog valjan, a promena posla te stoga zemlje i kontinenta jeste, mogu da progutam. Inače joj drugačije ne bih oprostila to što ide.

Dakle, braćela ode sutra. Sasvim sam sigurna da za braćelu, tamo gde ide, nema zime, kako se kaže. Nedostajaće mi te naše sedeljke, filozofiranja, blejanja, dugi razgovori o smislu života, beskraju emocija, a bogami i to partijanje. I njena nepresušna energija i prava reč u pravo vreme.

Za sve prijatelje na kugli zemaljskoj, sve drugare i drugarice, a posebno za moju braćelu, prenosim ovaj divni tekst Paula Koelja kojim je sve rečeno o značaju prijatelja u našim životima. (Bolje nego da sam prepisala pesmicu koju je otpevao davno Pepi Laković "svi treba da znaju šta drugarstvo znači...").


Jedan covek, njegov konj i pas koracali su nekakvim putem. Dok su prolazili blizu jednog dzinovskog drveta, pogodi ih grom i ubi na mestu. Ali putnik nije primetio da je napustio ovaj svet i nastavio je da hoda zajedno sa svojim pratiocima zivotinjama.

Dok su hodali, uspeli su se na neki brezuljak, sunce ih je przilo a oni su bili oznojani i zedni. Na jednoj krivini ugledase velicanstvenu mermernu kapiju koja je vodila na neki trg poplocan zlatom, a nasred trga uzdizala se fontana iz koje je tekla voda. Putnik se obrati coveku koji je strazario pred kapijom: "Dobar dan, kakvo je ovo mesto, kada je toliko lepo?". "Ovo je nebo, slobodno mozes da udjes i pijes vode", odgovori strazar i pokaza na fontanu. "I moj konj i pas su zedni", rece covek, ali strazar odgovori: " Zao mi je ali ovde je zabranjen ulaz zivotinjama".

Covek je bio jako razocaran: bio je mnogo zedan, ali nije zeleo samo on da pije.

Zahvalio se strazaru i nastavio. Ubrzo putnik i njegove zivotinje stigose do nekog drveca u cijoj je senci lezao covek sa sesirom. "Dobar dan" rece putnik. "Ja, moj konj i moj pas smo mnogo zedni". "Ima tu jedan izvor medju stenama, pijte koliko god zelite", rece covek pokazujuci na mesto. Covek, konj i pas priblizise se izvoru i napise se vode.

Putnik potom upita: "Kako se zove ovo mesto?". "Nebo", odgovori covek. "Nebo? Ali strazar sa mermerne kapije rekao je da je ono tamo nebo". Na to ce strazar: "Ono tamo nije nebo, ono je pakao". Putnik ostade zbunjen.

"Trebali biste onima tamo da zabranite da koriste vase ime! Takva laz stvara veliku zbrku!". "Ma nikako. U stvari, samo nam cine uslugu. Jer tamo se zadrzavaju svi oni koji se ne libe da napuste svoje najbolje prijatelje", odgovori strazar.

Ne napustaj nikad svoje prave prijatelje! Pronaci prijatelja je Milost, imati prijatelja je Dar, sacuvati prijateja je Vrlina. Biti tvoj prijatelj, to je cast...