Novi pasoš, part 2: Srbija međ` šljivama i dalje

Mojoj sreći nije bilo kraja, misleći da ću sve da završim za par dana, bez pozivanja na ovog ili onog. Čak napisah tekst i javno se zahvalih MUP-u pre vremena, ali je ovo ipak Srbija međ` šljivama. Bila i ostala.
I završila sam ja sve u roku, no opet se pokazalo da bez „vezice“ ništa ne može da se uradi.
Elem, odem ja po uputu tete sa telefonske centrale u Ljermontovu. Ali avaj, predam dokumenta a neki ljuti čika mi kaže:

-šta mene briga što vama pasoš hitno treba, predali ste sve, dođite za dvadesetak dana.

Džaba priče o poslovnom putu, pokušala sam i da mu opišem Rovinj, pa znate ovo, pa znate ono, ma jok, ne vredi. Izađem iz kanca k`o pokusni kunić, sednem na klupu u čekaonici i mislim se, ma ne idem dok ne završim. Krenem da vrtim film po glavi, koga znam, koga znam ko nekoga zna, po onoj čuvenoj „I know people who know people…“

Setim se u momentu da mi je moja draga drugarica Adriana dala svojevremeno broj telefona od izvesne Jovane, koja radi u Ljermontovoj, i koja može da mi pripomogne. Okrenem Jovanu, ali nije bila dostupna. Vratim se kod čike u nameri da se pozovem na ženu, on me sačeka narogušen i ljut sav:

-opet vi? Lepo sam vam rekao da dođete za dvadeset dana.
-ja se izvinjavam, ali znate, pokušala sam da dobijem Jovanu na telefon, ali…

U pola rečenice me čika prekide:

-Jocu? Pa Joca je na bolovanju, što ne kažeš da si „njegova“. I kad ti treba pasoš?
-pa, ako može što pre, putujem sledeće nedelje, a Joca se ne javlja…

Ja skontam da je permutovao i da ne zna Jovanu, ali da očigledno postoji tamo neki Jovan, po nadimku Joca, koji eto može da mi omogući da dođem do mog novog pasoša, što pre.

-Joca je na bolovanju, ko zna kad će čovek da se vrati, daj mi tvoj broj, završićemo, što odma` nisi rekla.
-eh, pa nisam mogla da uđem i tek tako kažem poslao me Joca, mislila sam da ću sve brzo da završim.

Odmah je uzeo moj predmet, i pasoš je bio gotov za tri dana, zaista.
Pojma nemam ko je Joca na bolovanju, no u svakom slučaju ja završih posao, ljuti čika ima pokriće za brzo obavljen posao, a čika Joca kad se vrati sa bolovanja, ništa mu neće biti jasno.

Ja bila u Rovinju, svi srećni i zadovoljni, parola „snađi se“ radi. Volim Srbiju međ` šljivama.