Ima u Srbiji planine, Stare planine, a da nije Kop.

Onog trenutka kad mi je Katarina (@anirattack) rekla da se dešava Blogomanija na Staroj planini, znala sam da moram da idem. Iz nekoliko razloga: prvi je što me mnogo zanimalo kako je sve to organizovano, drugi, kakav je hotel Falkensteiner, a zatim da čujem priče o blogovima (neke od učesnika poznajem), a možda najvažniji da vidim kakva je lepotica Srbije, zaštićeno područje i park prirode Stara planina.

Tokom poslednja tri meseca jedan od projekata na kojima sam radila je izrada Atlasa zaštićenih područja Srbije (za UNDP). Zaštićeno područje je zaštićeno prirodno dobro (bilo da je područje, objekat ili pojava) koje poseduje izuzetna obeležja: izvornost (očuvana autentičnost), istaknutost (reprezentativnost), retkost (raritet, kuriozitet), raznovrsnost (diverzitet), celovitost i lepotu. Podaci do kojih smo došli istraživanjem su me fascinirali. Između ostalog, jedno od zaštićenih područja prve kategorije, prirodni rezervat i park prirode je Stara planina. Stara planina je jedno od najbogatijih biljnih područja Srbije, sa oko 1190 vrsta biljaka i 51 vrstom mahovine, koje čine 34% nacionalno identifikovanih biljnih vrsta. Na Staroj planini živi čak 136 vrsta leptira, od kojih su šest ugroženih, 37 osetljivih i 21 retka vrsta. 

Stara planina je pod snegom više od pet meseci, a vrhovi su od 1100 do 1900 metara, što predstavlja dobru osnovu za upražnjavanje zimskih sportova. Međutim, Stara planina je veoma opasna za planinare koji nisu dobro fizički pripremljeni i koji nisu prilagođeni planinskim uslovima. Sunčano vreme brzo zameni gusta magla i nebo iznenada prekriju oblaci, a vetar je izuzetno snažan, u šta sam imala priliku da se uverim.

I ne samo prirodna lepota, već i hrana. Zlatno-žuti, izuzetno ukusani kačkavalj-tzv. pirotski kakčavalj, pravi se posebnim procesom zrenja i soljenja, u klimatskim uslovima Stare planine, te se osim domaćeg, plasira i na inostrano tržište. 

Regionu Stare planine pripadaju četiri opštine: Zaječar, Knjaževac, Pirot i Dimitrovgrad. Najviši vrh Stare planine je ujedno i najviši vrh Srbije-Midžor (2169m) a najveći vodopad u Srbiji nalazi se na Staroj planini- Pilj 64m. Zbog bogatstva biodiverziteta, na listi je važnih međunarodnih biljnih područja (IPA), važnih međunarodnih područja za ptice (IBA) i primarnih područja za leptire u Evropi (PBA), na preliminarnoj listi za pogranična područja Biosfere (Man and Biosphere, UNESCO), na Emerald listi (područje značajno za očuvanje evropske ekološke mreže), na listi pograničnih zaštićenih područja u okviru programa GREEN BELT (IUCN), te na Pro geo listi značajnih mesta geološkog blaga u okviru evropske asocijacije za konzervaciju geološkog nasleđa. Sve ovo čini je ponosom Srbije, a kad učestvujete u jednom takvom projektu gde imate priliku da vidite šta sve u Srbiji postoji, a da niste toga svesni, onda vas obuzme posebna jeza kad vas pozovu na Blogomaniju, na Staru planinu.

A na Staroj planini je prošle godine otvoren hotel, tj. svetski lanac Falkensteiner preuzeo je upravljanje hotelom Stara planina. Kad kažete Falkensteiner imate očekivanja, kao kad kažete Hilton, Hajat, Šeraton, Meriot. Jeste kategorizacija rekla 4 zvezdice, ali to je Falkensteiner. 

Stigli smo na planinu prvog dana još u 14 časova. Kad smo ušle u sobu i videle da je dupleks, našoj sreći nije bilo kraja. Sobe su uredne, čiste i prostrane, terasa velika i pogled sa terase strava. Ubrzo smo krenule put spa centra, i mogu vam reći za jedan hotel od 4 zvezdice bile smo prijatno iznenađene veličinom bazena, kao i odličnim hamamom i saunom. 

Primera radi, bazen u spa centru je veći od bazena u Monte Mulini hotelu u Rovinju, gde noćenje košta 270 evra sa doručkom. Jedina zamerka za hotel je što nema papuča i bade-mantila u sobi. Ako nema toga, onda bar piće da služe pored bazena. Jok, nema ni to. Ako nema ni to, daj barem fen, da osušimo kosu. Ali avaj, kažu ljubazni radnici, nema. Ja ih  lepo pitam:

-Pa jeste rekli menadžerima?,

-Jesmo, kažu, ali nije do nas.

-Kako nije do vas, pa vi radite sa gostima, odete i kažete daj 350 dinara i kupite fen.

Ne vredi, odluka menadžmenta. Taj izraz “odluka menadžmenta” smo čuli nekoliko puta u toku dana. Hrana izvrsna, sve je na bazi švedskog stola, nemam zamerki. Izbor sireva fantastičan,. Cene pića prejake, voda flašica 120 dinara, čaj i kafa od 120-140, flaša vina oko 2.500 dinara. Osoblje preljubazno.

Blogomanija-kontra

Na poziv dragog BRendulića , odluka je pala, idemo na Blogomaniju. Tri dana na Staroj planini, dragi ljudi, nova lica, znale smo da nas čeka avantura. Ne poznajem nikog od organizatora lično, ali nas je jedna simpatična plava devojčica dočekala, sa osmehom na licu i uputila šta i kako. S obzirom da sam na sajtu videla da 21 osoba organizuje dvodnevnu konferenciju, iskreno, očekivala sam savršenstvo. Nije bilo savršeno, ali je bilo lepo i fino, i 3 dana smo se smejali kao ludi, još uvek me boli stomak. Zamerka-haos sa sobama. U želji za što većom posetom, a ograničenim kapacitetima, prodavali su se kreveti a ne sobe.  Ok, ali to se napiše, objasni i pojasni. Potpuno mi je nejpomljivo da govornike na konferenciji, kakva god da je, koji stignu recimo u ponoć, pošalješ u sobu nepoznatim ljudima. Znam, neko će reći takav je bio koncept, šeruju se sobe, ali bilo ko, ko pristane da bude govornik, zaslužuje poseban tretman.

Na kraju krajeva, i meni i Kaći se desila ista aprijatnost. Sedimo prvi dan u sobi, vratile se sa plivanja, i lagano dremkamo. Ulazi devojka u sobu, zbunjena i predstavlja se kao cimerka. Digle smo dževu, zamolila sam devojku da se vrati na recepciju. Pa nismo u srednjoj školi, došli na ekskurziju ili menadžerijadu i hajd sad, spavajmo po nas 8, nije bitno što se ne znamo. U nekim godinama, i nakon nekog iskustva, osećaš da ti treba tretman, želiš svoju sobu samo za sebe, ne želiš neprijatna iznenađenja u vidu mlade Makedonke. No, rešili smo i taj problem. Isti slučaj su imala i naša dva druga, no i oni su se rešili nepoznatih cimera.

Utisci

Jedan od utisaka su fešn blogerke. Kul devojke. Simpatične, vole modu, lepo su obučene, a koliko sam čula imaju i lepu posetu. I lepo su to monetizovale. I zašto bi to neko manje poštovao u odnosu na bilo koju drugu industriju? Ako se neko bavi modom u Srbiji, piše o modi, “prodaje” modu, uspešan je u tome što radi, i zarađuje, meni je to za rispekt, poštovanje, svaka čast. A moda kao moda, nemojmo se zezati, nije uopšte naivna rabota. Ana Vintur, čitam ovih dana, kandidat za Nj.E. u Londonu. Po njoj je snimljen film. Ne moram da nabrajam kakve kvalitetne domaće dizajnere imamo, koji izlažu i u inostranstvu. Malo ih je ali ih ima, kvalitetnih novinara, fotografa, urednika koji pišu o modi, i koji su na ovaj ili onaj način vezani za modu, i sad ćemo da pljujemo blogerke fešn, koje furaju svoj fazon, samo zato što je u pitanju moda? Hm, ne slažem. I praviti sprdačinu na njihov račun, o tvitovima da ne pričam, nije u redu. Možda se može učiti od njih.

A panel “Kako pisati blog da bi ga svi čitali” u kome sam slušala Viktora, Istoka, Bjutija i Bastu

je bio izuzetno zanimljiv. Često se desi da govornici omaše temu, ovog puta činilo mi se da su organizatori omašili temu. Jer niko od nabrojanih ne piše da ih svi čitaju, ni ne čitaju ih svi, niti oni za tim žude, kako su rekli, niti to žele. Ispričali su zanimljive priče, svako o svom blogu i načinu na koji komuniciraju, u čemu je poenta pisanja, kako su iskoristili kontakte, do čega ih je blog odveo i šta im je omogućio. A dotakli su se i stila pisanja, pravopisa, i udelili par dobrih saveta. I negde se moje mišljenje poklapa manje više sa svima njima. 

 O blogu i blogovanju

Kao neko ko i sam piše, ima taj svoj mali blog koji nije čitan, koga čita 50 bliskih i još toliko nebliskih prijatelja, podeliću svoje iskustvo o tome kako umalo da profitiram od tog svog malog nečitanog bloga, meni izuzetno značajnog. Ni danas ne radim uopšte na promociji istog, imam oko 400-500 prikaza stranice (tako kaže statistika) mesečno, ukupno za 3 godine 10.265.  Pre svega moj blog je zaista nešto za moju dušu. Kad sam počela da pišem, nisam znala šta je blog a šta blogpost, šta je RSS (majke mi), imala sam FB nalog, tviter jok. Ali sam počela. Napravila nalog na bloggeru, osmislila ime i krenula. Pojma nisam imala šta ću sa tim, no, volim da pišem, oduvek sam pisala, i mislim da je to sjajan način da se iskukaš, pohvališ, podeliš sve sreće i tuge koje te obuzmu. Mislila sam, hajde ja da krenem, ko zna šta će da se izrodi iz svega ovoga.

I umalo da se izrodi. Prošle godine, maja meseca, pisala sam besomučno, mnogo više nego sad, jer nisam radila. Jedan dan blejim kod kuće, zvoni mi telefon. Marinela Kvapil, urednica zabavnog programa sa TV Prve:

-E ćao šta ima? Slušaj, sad samo čitali tvoje tekstove, sa onog tvog bloga, ovde na Prvoj, umiremo od smeha. U procesu smo pravljenja nove emisije, moji producenti žele da snimiš pilot epizodu i probaš.

-Ćao Marinela, šta bre da probam, ja se bavim marketingom, nisam voditelj, neam blage veze, imaću tremu.

-Nećeš, molim te dođi u sredu kod nas, organizovaću prevoz, sve ću ti objasniti.

Posle par minuta razgovora, šta ću, pristanem. Iz znatiželje. A i mamilo me to, kamere, svetla, vodiš emisiju, hm… Odem na TV Prvu, Marinela mi objasni da je u pitanju emisija “Žene”, koja je koncipirana tako da ima pet voditeljki, od kojih su 3 poznate i dve obične devojke, koje nisu po profesiji TV lica, ali imaju šta da kažu. I tako ja sa Ivanom Zarić, Marijom Kilibardom i Natašom Ristić snimim jednu, pilot emisiju, i okušam se. Dogovor je bio da će mi se javiti nakon par dana. In d mintajm, s jedne strane dobijem ponudu za posao na B92, sa druge strane Marinela mi javi da je koncept promenjen i da će se ići ipak na 5 poznatih lica, ali da sam bila odlična. I tako propadne moja TV karijera a da nije još ni počela. Nevrmajnd. Probala sam. I bila presrećna.

Zamislite sad da koncept nije promenjen i da ja nisam dobila ponudu za posao, gde se bavim onim za šta sam se školovala i šta znam da radim? Ja bih bila TV lice trenutno najgledanije TV stanice, voditeljka simpatične emisije koja ima udarni termin subotom, koleginica poznatih TV lica koja godinama rade na televiziji, imaju iza sebe toliko iskustvo, autorske emisije, predaju, itd. i koje sam kao klinka gledala na trećem kanalu. Halo, sedela sa njima i snimila pilot emisiju, rame uz rame. Zahvaljujući čemu? Zahvaljujući malom blogu i par tekstova na njemu. Zato sam i otišla da probam. Imponovalo mi je. Neko je pročitao moja piskaranja, nekom je sinula ideja da me angažuje i nije bitno što ja to sad ne radim, poenta je što je to neko video i mene, anonimusa, pozvao da probam. U meni, anonimusu, prepoznao neki kvalitet, dovoljan da sednem u voditeljsku fotelju. Gotivno.

Blogomanija-pro

Nakon svega-dobro obavljen posao. Kao što rekoh, ne znam ko su organizatori, ali uradili su dobru stvar. Ako je poenta bila da se pokaže značaj bloga kao rabote, od koje se može živeti, uspeti, ostvariti napredak u poslovanju kad je reč o korporativnim blogovima, uspeli su. Da ne pričam o značaju SIEPE i povezivanju u regiji, kao i u svakoj industriji pa tako i u ovoj, za razvoj je značajna povezanost, razmena iskustava i znanja i saradnja. Mogla bih do prekosutra da hvalim i ističem pozitivne aspekte, reći ću samo jedno: dogodine dva puta da se održi.

Posebna a možda i najvažnija stvar je pozitivnan uticaj Blogomanije je na duh i telo, jer sam se srela i videla sa ljudima koje ne viđam često a gotivim ih, smejala kao nenormalna 3 dana, a spa, štimung i kafana su bili savršeni. Da sam udata, verovatno bih i muža prevarila.

Posebno se zahvaljujem dragoj Veri iz agencije Fastbridge koja je lavovski branila boje Katarine i mene, Darka i Mikašinovića čak iz Beograda i na tviteru pomno pratila kafanizaciju i istrajala u navlačenju istih na tviter. 

Sa druge strane, ekipa sa slike, koju smo nazvali Prva Hijerarhija Srbije, je osvojila bambija za veliku hrabrost i abnormalnu borbu za suverenost, samostalnost i integritet hotelskih soba, hvala organizatorima na nagradi.

Sledeću Blogomaniju, kao i ovu, nikako ne propuštamo, naprotiv, dolazimo u što većem broju.