понедељак, 15. новембар 2010.

Oj Srbijo međ šljivama, part 1: menadzeri Srbije

Oj Srbijo međ šljivama, međ ljudima na žurkama.
I bismo sinoć na VIP žurki, vip žurki duvanske firme.
VIP žurki za menadžere beogradske, menadžere mlade beogradskih kompanija.
I bi dobra muzika, bravo Štajdohar Ana,
I bi dobar prostor, svi pevaše i piše.

Ej, piju od tuge, od znoja, od muke.
A muka i nama pripala sinoć. Spremismo se nas tri, nas tri menadžerice mlade:
Prva ide Kaćarona mlada, u čizmama novim gumenim, dve čizme ko dve životinje.
Druga ide Milkins mlada, u aljini modnoj iz Londona grada, i čizmama skupim iz Zagreba grada.
Treća ide Roza u miniću, a čarape joj šarene, a čizme sa resama, dizel čizme od pre dve sezone.
I četvrti Milane Lakiću, junačino međ menadžericama mladim, u karo pantalonama i narandžastim satom. Sve mlado, sve lepo, doterano.

I brige tvoje, oj, Srbijo među pesmama među šljivama.
Brige tvoje zbog jada sinošnjega, sve ružan svet i svakolike odore,
O atmosmeri da ne pričamo. Atmosmere ni zglave ne bi,
sve isfolirano, jadno i uštogljeno, sve same Andželine i Bredovi.

Otud pored bine smeje nam se Gavrić, Gavrić Ana, lepa asistentica.
Kuka Ana, a kukamo i mi, sve čeljade mlado beogradsko, sve čeljade, iz grada ko da nije.
Smeje nam se iza bine Andželina, napucanih usta, dve tri biše, možda i četiri.
Pored bine Bred Pitovi stoje, mladi Bredovi ko pit bul terijeri.
Sve sami japiji, dve ovce im u ruke dao ne bi, a kamoli budžet nekakvi.

Pesmo tužna, meka si milošta, tužno beše sinoć, pretužno.
Frajeri loši, sve moj do mojega,
Ribe očajne, pijane na špicama štiklama.
Nas tri i Milane Lakiću, Milane Lakiću, jedini momče normalni.

Jadna li si Srbijo majko, jadna li si sa vakim menadžerima.
Sve isfolirano, dozla boga jadno, sve isfolirano a domaćin pokušo.
Pokušo sa hranom i pićem, koktelima svakojakim. I benda dva na bine dve, moderan i klasičan. Al` narod onaj ne zna daş` provede, sve pleše, a face ukočene.

Dve ribe u wc-u biše, napadoše sa sviju strana. Prva cura novosadskim naglaskom progovara, progovara a pijana mnogo. Sve se dere ko da`j na salašu, aman curo na žurki si bona.
Milka joj se lagano obraća, bolesna sam curo draga, prođi me se bolje ti je.
Oteturaše se cure dve, novosadske, blam nas bi njihovoga blama.

Oj, Srbijo među pesmama, među stadima, Oj, Srbijo, pesmo među narodima.
Među narodima ovakvijem nakim, nakim lošim u lošem fazonu.
Ako li nam vaka Srbija vaku mladež gaji, kakve’l šanse z’ udaju imamo?!
Nema tude sreće nikakve, nemo’š ni neozbiljan razgovor otpočeti.
Pokupismo prnje nas četvoro, nas četvoro a i Gavrić Ana.
Poitasmo na drugu žurku, u nadi da će bolja žurka biti.
No ni tamo, kukala nam majka, niti ljudi normalnijeh ima, nit’ muzika nešto bi dobra.
No ajmo kući, menadžerice mlade, Mek nas čeka, dočekati ne može.

Psovke i psovke, ej, u čije zdravlje, zalud je oranje, zalud je letina?
Mekdonalds dobri stari naš čeka, čeka lepo sa ranom da se zasitimo.

Tuzna pesmo, majko stara Srbijo.
Nećemo više vake žurke pohoditi, vake žurke nake nesrećne, sa mladim svetom ružnim svakolikim.
No ćemo u OUR naš oditi, za šankom sedeti, s bratom Vukšom besediti.
S Kravicom našom pesme spevati, sa Slobom igrati, a Čupko koktele spravlja. Smej se Srećko, sufle ti zagori.


Oj, Srbijo među bunama, među šljivama,
Oj, Srbijo među ljudima na njivama,
Oj, Srbijo među pesmama u grudima,
Oj, Srbijo, sva sreća te nas imaš.

1 коментар:

  1. dakle izgovori su razni za los izgled,ali je barem lokal patriotizam na mestu

    ОдговориИзбриши