srpski vs. engleski

Odem kod kolege na 10. sprat kako bismo završili neki tekst. I uredno mu kažem da ću mu poslati sve vizuale kako bi

ga finiširao. A kolega pored me pita: "Šta tačno znači vizual, da li je to neki ivent?"
Ja se nasmejem, naravno, i u šali mu kažem da je vizual ono kako ja danas izgledam, a ivent žurka na koji ću večeras da idem.

Zamislim se onda. Zaista, zašto su nam potrebne sve te pozajmljenice, kad imamo toliko naših reči kojima možemo da opišemo i iskažemo sve što osećamo? Sve više se koriste strane reči i izrazi, bez obzira na to šta želimo da kažemo, ne razmišljajući da to nekad rogobatno zvuči. A naš dragi jezik je toliko lep i bogat. Kažu da lepo izgledamo-da ne kažem luk nam je fajn, i da su naše žurke najbolje, takozvani iventi.

Nije to samo slučaj sa našim jezikom. U ovim našim komšijskim državama su se pozajmljenice ustalile pa su prijatelji frendovi, svi smo kul i tako dalje.

Tu shvatim da se "ingliš" totalno odomaćio.

I nastavim sa kolegom: "Da, zaista je on taj trendseter, i mislim da jeste i flegšip. Ne, on nikako nije lou kost, on je haj klas sigurna sam. Ne brinem se za tekst, znam da će biti fajn. Definitivno, to je mast hev za ovu sezonu".

Kolega odvali: "Ti nešto sijaš danas. Da, imaš jak personeliti".

Ja se opet nasmejem, krenem ka svom ofisu i dobacim: "Tenk ju, maj frend. I ne zaboravi klejm za danas".

Kul.