Blog o jednoj mojoj drugarici i njenom čuvenom dejtu

Elem, jedne subote provedemo se superiška na Povetarcu. I upoznamo neke superiška likove. I naravno moja drugarica, kojoj neću pominjati ime jer me ljubezno zamolila da je ne spominjem, dogovori dejt za neki dan. Zvaću je drugarica br 1.

Dođe dan D. Dejt dan. Naravno, ostatak ekipe, drugarica broj 2 i ja, koju takođe neću spominjati, jer ćete odmah shvatiti o kome se radi, nacrtamo se iste večeri u omiljenom nam baru, našoj kafani. Inače, u tom baru provodimo dane i dane, noći i noći, i nekako sebi uvek napravmo najbolje zezanje radnim danom.

Čini mi se da je bio utorak. Drugarica br 1 i njen "dejt" dođu u omiljeni nam bar. Normalno, sednu sa nama. Za šank. Šankiraju se. Krene priča: ko si, šta si, odakle si, unakrsno ispitivanje. Da olakšamo drugarici. Ispostavi se da je čovek bankar. Ni manje ni više. U međuvremenu primetim ja da je drugarica br 1 smorena. Privedem je u službene prostorije ( kafana je u vlasništvu naših drugara pa smo tamo domaće). Drugarica br.1 mi se poveri, momak joj se nimalo ne sviđa. A jesmo je pritiskale:

- izađi sa njim, na jedno piće, pa ništa nećeš izgubiti, možda ti se dopadne...

Jok. Čovek joj se ne dopada. Još ja navalila da ga testiramo i proverimo da li je stipsa ili džentlmen, pa joj kažem:

-reci mu da si gladna da vidimo kako će da reaguje. Ako te iskulira, stipsa je. Ako ti kaže poruči nešto, džentlmen je. Na stranu to što nas nije ponudio pićem, nećemo cepidlačiti, nećemo mi reći da smo gladne.

A onda na sve to, naš drug barmen i suvlasnik bara navalio na čoveka:
-znaš, nas četvoro ovo, nas četvoro ono, idemo tamo, idemo vamo…

Momak ga upita: a koje četvoro?
Drug barmen odgovara: Pa ja, Ruža, drugarica br 1, i drugarica br 2.
Momak opet upita: A ja?
Drug barmen odvali: A ti si prijatelju ovde slučajno.

Ubije ga u pojam. Za to vreme drugarica br 1 i ja smislimo pakleni plan kako da ga oteramo. U bukvalnom smilu te reči. Ona ostane u službenim prostorijama, a ja se vratim za šank. Ali, pre nego što sam se obratila momku, uputim još jednog našeg druga, takođe suvlasnika, i njegovu devojku u celu priču, kako bih bila sigurna da neće spominjati drugaricu br. 1 niti pitati zašto ne izlazi iz službenih prostorija, a onda počnem sa "teranjem":

- Slušaj prijatelju, mojoj drugarici je jako loše pa sam je ja sad smestila u krevet, znaš, ovaj bar drže naši drugari i u tim nekim prostorijama imaju krevet, pa je drugarica zaspala.

Čovek me gleda belo i upita:

-jel mogu da je vidim ili bar pozovem?

Ja odmahnem glavom:

- ne, znaš ne može baš svako tamo da ulazi.
- Pa šta ja sad da radim?
- Da platiš to pivo, i da ideš kući vala. Zvaće te ona sutra.

I to i bi. Platio pa otišao. Zbunjen, verovatno i šokiran.

Eto kako čovek nikad ne zna dokle će ga odvesti dejt. Mi smo ostatak večeri provele u našoj kafani. Sa ekipom iz kafane. A ništa od toga ne bi bilo da nije te naše kafane, tj bara, i naših drugara tamo. I oni su učestvovali u teranju tog momka, cela kafana je učestvovala.

Sram nas bre bilo.