Volim vikend. Dani kad mogu da se naspavam, izblejim sa drugaricama popodne na reci, odgledam neki dobar film i ne gledam na sat. Ovog vikenda roditelji su mi došli u goste. Još se i Braco vratio kući, pa nas je uhvatilo tinejdžersko ludilo. Svađamo se oko sitnih stvari, jedan laptop a nas dvoje, čekam red na kupatilo, mama je naravno uvek na njegovoj strani, tata se kao i obično drži po strani.
Friday night je bila odlična. Napravile smo ludu noć u praznoj kafani (OUR bar nam je omiljeno mesto za izlazak), pa sam dozvolila sebi da odvalim partiju spavanja danas. I onda klasika, lagano ustajanje, kafa, mama sprema doručak, Braco me moli da “siđem” s neta, ma idealno.
Taman kad sam pomislila kakvo predivno subotnje jutro, začuje se interfon. Braco se javi:
-izvolite, ko je?
-dobar dan, treba nam Ruža Ristanović.
-a ko je traži?
-policija.
Tajac u kući. Ja odmah premotavam film u glavi, ma nema šta, sigurno je neka greška, mislim, ja sam fino čeljade. Ali moramo pustiti čoveka u kuću, da vidimo šta je. Keva odmah poče sa brojanjem: “šta ovo znači, kukuuu, šta doživeh”, klasična roditeljska kuknjava.
Dođe čika policajac, i donese papir:
-imam nalog za privođenje Ruže Ristanović, zbog neodazivanja na poziv sudije za prekršaje.
I odmah se setim. Pre izvesnog vremena na putu do posla zaustavi me saobraćajac jer je, navodno, krenuo pešak, a ja nisam stala da ga propustim na pešačkom prelazu. Posvađasmo se, jer sam tražila da ide da ‘apsi krimose, a ne da kažnjava nedužni narod, a on mi lepo napisao kaznu koju iz protesta nisam htela da platim. Pa je došlo vreme na naplatu.
I tako mi upropastiše subotu. Em moram da idem u ponedeljak kod sudije za prekršaje, em će kazna biti ko zna koliko. Krivo mi i zbog keve, nasekira se žena.
A opet sa druge strane, izvadih ne pretrpljeni stres te “skidoh” Bracu sa laptopa, pa sam na netu, do daljneg.
-Ajde pusti sestru, vidiš da se potresla, idi gledaj tv.
Fala čika policajac. E nek je mama jednom i na mojoj strani :-).
Нема коментара:
Постави коментар