Juče je bio rođendan drugarici od moje drugarice pa sam obecćala jedan “rođendanski blog”.
Svakog meseca mi se dešava ista stvar, potrošim platu do 23. u mesecu, a onda poslednjih sedam dana do nove plate kuburim i razvlačim se kako znam i umem. Pa tako i ovog avgusta. Sedam dana do plate je najgore.
Ponedeljak kao ponedeljak. Početak radne nedelje, svi nervozni, ja nervozna. Baš kad sam pred kraj radnog vremena pomislila da pozovem Kaću i Milku na kafu posle posla, zazvoni mi telefon. Naravno, Kaća. Sa istim mislima.
Nađemo se posle posla, sve tri i odemo u lokalni kafić na Vračaru. Iako je onaj moj famozni stan na Lekinom brdu, ja sam samoinicijativno sve kafiće na Vračaru nazvala lokalnim kafićima. Mislim, to je sve tu, deli nas jedna ulica.
Dok smo razglabale o raznoraznim temama, praznih stomaka, Milki je zazvonio telefon.
“Devojke, Sonja nas zove na piće, rođendan joj je”.
Nije nam trebalo dugo da razmišljamo, i u roku od 10 minuta smo krenule. Sonja, koja takođe živi u jednoj zgradi na Vračaru, na sedmom spratu, ima stan sa predivnom terasom. Sve vreme Kaća i ja smo kukale kako smo gladne, sve vreme sam razmišljala rođendan je, mora da je nešto spremila.
Najbolji provod je onaj kad si padobranac. Ja to stalno pričam mojim kolegama sa posla. Nemojte da me zovete na torte i piće, najslađe je kad banem nepozvana. Tako i kod Sonje.
Banusmo Kaća i ja sa Milkom, i pravac u fotelje na terasi. Odmah nas je privukao miris tek pečenih krofni sa stola.
- možemo da se poslužimo?
- naravno, samo izvol’te!
Nas dve k’o gladna godina. Navalismo na one krofne, jedna, druga, treća…pomislim ne valja toliko jesti slatko na prazan želudac, ali taj miris prosto je mamio. Skoro da smo ispraznile činiju, posegnemo za po još jednom krofnom, a Sonja poče da iznosi ovale sa slanišima. Kaća i ja zanemele.
-pa što ne reče da ima nešto i slano, mi umiremo od gladi, najedosmo se sad ovih krofni.
Šta je tu je, nismo imale kud, morale smo da probamo i slaniše. Slaniši nikad bolji: sa bosiljkom, sa paradajzom, sa puterom, sa šampinjonima, ne zna čovek koji pre da uzme. Milka se pravdala kako smo gladne, jer je zategnuto 7 dana pred platu dok je Sonja kao prava domaćica koja slavi rođendan, bila veoma ponosna što smo sve pojele.
Punih stomaka, ljubazno smo se zahvalile na pozivu, dobroj gozbi i obećale jedan rođendanski blog i jednu rođendansku pesmu.
I evo bloga.
Kaća, davaj pesmu.
Draga Sonja, srećan rođendan, klopa je bila savršena!
Нема коментара:
Постави коментар