недеља, 02. јануар 2011.

Tanzanija, deo prvi

Posle tri dana lutanja po plažama i klubovima Mombase, svanuo je dan polaska za Tanzaniju. Drugarica Ruth, koju smo upoznale u restoranu, nas je povela do centra grada da kupimo karte za Dar es Salam. Pred nama je bilo naporno putovanje od 600 km prašnjavim putem kroz džunglu. Lokalni autobus je posve ličio na onaj iz “Ko to tamo peva”, prljav, star, a pri tom i jeftin, samo 15 dolara. Naravno, mogle smo uzeti i avion, ali nismo htele propustiti neviđenu avanturu.
Ljubazno smo pitale vozača koliko će trajati put, i dobile informaciju da je reč o 9 sati puta, sa samo jednim 30minutnim zaustavljanjem.

Krenule smo u avanturu, ni ne sanjajući šta nas čeka. Već na samom izlasku iz Mombase, bile smo zapanjene. Put kroz džunglu je bio krivudav, prašnjav, a u autobusu smo bile jedine belkinje. To nije bilo truckanje, to je bilo odskakanje od sedišta po pola metra. Isprva smo se smejale kao lude, a nakon dva sata takve vožnje, nije bilo nimalo naivno. Sati su prolazili a pred nama su se smenjivali prelepi predeli. Zelenilo, drveće kakvo nismo imale priliku da vidimo do sad, prašnjav put, osećale smo se kao da smo u nekom ludom avanturističkom filmu.

Nakon nekoliko sati puta, stigle smo na granicu. A granica po imenu HoroHoro-pravi horor. Dakle, prvo smo svi morali da izađemo iz autobusa, koji je otišao u nepoznatom pravcu. Zatim, morale smo naravno da prođemo pasošku i carinsku kontrolu i platimo Tanzanijsku vizu koja košta 50 dolara. Pri tom, desila nam se vrlo čudna stvar. Kako je i u Tanzaniji dolar na ceni, ne primaju novčanice koje su starije od 2000te godine, pa ako se desi da imate sa sobom novčanice od 100 i 50 dolara iz na primer 97, možete da ih bacite.

Platile smo vize i krenule peške kroz jedan predeo ograđen žicom. Pešačile smo desetak minuta kroz krajolik koji je izgledao kao nekakva pijaca, sa gomilom tezgi i ljudima koji su nas gledali kao da smo pale sa marsa.Uspele smo u tom hororu da izvučemo kameru iz ranca i malo snimimo predeo. Iza tog dela ograđenog žicom, na samom izlazu čekao nas je bus, a ja ni dan danas ne znam kuda je on prošao, jer se kroz ograđeni prolaz mogu kretati samo ljudi. Kasnije smo saznale da se na baš tom graničnom prelazu desio pravi pokolj par meseci ranije, gde je prilikom prelaska pobijena jedna čitava fudbalska ekipa iz Kenije.

Put se nastavio dalje. Vozile smo se dobrih 6 sati, i stigle u mesto zvano Tanga. Tu smo prvi put posle tri dana u Keniji, ne računajući “Ratka Mladića”, videle belog čoveka. Pretpostavile smo da je neki turista, pošto je imao ranac na leđima. Tanga je mesto blizu granice, mali ali prelep grad, koji predstavlja centar Tanga regije, jedne od 26 regija koje čine Tanzaniju. Tu smo popile kafu, koka kolu, a iako smo bile gladne, iskulirale smo klopu jer je bilo mnogo prljavo i neugledno da bismo bilo šta pojele.

Nakon pola sata nastavili smo ka Dar es Salaamu. Tanzanija je još lepša od Kenije, priroda je očaravajuća, nepregledno zelenilo džungle i dalje prašnjav put, tako da smo ubrzo zaboravile na truckanje. Put je trajao celih 12 sati. Mrak se spustio još u 6, a mi smo oko 9 ušle u Dar. Već na samom ulasku u grad, kad smo pomislile da nas ništa ne može iznenaditi nakon Mombase, prevarile smo se. Zamislite grad sa zvaničnih 2.5 miliona stanovnika, nezvanično oko 4, gde predgrađe nema ulično svetlo. Ulazak u sam grad je trajao oko sat i po vremena. Sa leve i desne strane su smenjivale ulične tezge od kartona, vašarišta prepuna ljudi koji su igrali, pevali, prodavali, kupovali, i sve to bez uličnog svetla. Ludom putovanju se bližio kraj, te smo u nekom momentu ni ne znajući u kod delu grada se nalazimo, konačno napustile autobus.

S obzirom da smo unapred rezervisale hostel, lako smo uhvatile taxi i stigle u “bekpekerski” kraj. Hostel je bio pristojan, sa intenet kafeom i malim restoranom. Naš sobičak je bio toliko mali da smo jedva stale, nas tri, naši rančevi, tri mreže i tri kreveta. I ovde je mreža obavezna jer je opasnost od Malarije velika. Sobu smo platile 39 dolara, uključujući i doručak. Ni Dar nije siguran grad, nema toliko kriminala ali opasnost od krađe je velika, jer je stanovništvo jako siromašno.

Tanzanija je jedna od najsiromašnijih zemalja na svetu. Čini je 26 regija, a nastala je 60tih godina 20. veka spajanjem Tanganjike i Zanzibara. Obe zemlje su pre toga bile engleske kolonije. Tanzanija ima preko 40 miliona stanovnika od kojih većina pripada Bantu grupi, a 31.je po veličini u svetu. U Tanzaniji se nalaze: najveća Afrička planina Kilimandžaro, koja predstavlja aktivni vulkan, najveće jezero u Africi –Viktorijino odakle izvire reka Nil, kao i najdublje afričko jezero Tanganjika. Tanzanija ima nekoliko prelepih nacionalnih parkova, koji predstavljaju stanište divljih životinja od koji su najpoznatiji: Ngorongoro krater, Serengeti-poznat po godišnjoj migraciji miliona Gnua, Mikumi, i Gombe u kome se proučavalo ponašanje šimpanzi.
U Tanzaniji je zvanična valuta šiling, a za 100 dolara možete dobiti 160.000 tanzanijskih šilinga. U odnosu na Keniju, sve je jeftinije. Možete jesti za 2 dolara, a alkohol je naravno skup. Votka je oko 4 dolara, red bull 7, a parče pice je oko 50 centi. U Dar-u postoji obilje prodavnica u kojima možete kupiti lokalnu halucinogenu biljku po imenu Pan- mešavinu začina umotanih u zeleni list, koja se žvaće i izaziva dejstvo slično kao marihuana. Potpuno je legalno i predstavlja pravu turističku atrakciju
Dar es Salam je nekad bio glavni grad, ali je ostao ekonomski i kulturni centar Tanzanije. Za razliku od Mombase, postoje delovi grada koji potpuno liče na moderne evropske gradove, sa velikim soliterima i tržnim centrima. Kako je grad i trgovinski centar države, tu su smeštena predstavništva stranih kompanija, banaka, poslovni centri.

Za Dar su karakteristične i male prodavnice, gde su trgovci poreklom Indijci ili Arapi, jer su se godinama mešali sa lokalnim stanovništvom, a najveća razmena robe je bila upravo sa ovim zemljama. Ulične tezge su svuda po gradu, a cene se razlikuju u zavisnoti od toga da li se približavate centru ili ste u predgrađu. Đinđuve, minđuše, marame, prelepe narukvice, ne znate šta je lepše, a sve jeftino. Obavezno je cenjkanje, jer cenu možete spustiti do dva tri puta niže od početne. Dar je i poznati univerzitetski centar, luka, a najznačajniji je svakako Nacionalni muzej u kome je do detalja opisan nastanak civilizacije i u kome se nalaze fosilni ostaci pračoveka.

Nakon puta kroz džunglu, i smeštanja u hotel, bile smo premorene i bukvalno smo se strovalile u naše krevete, pod mrežu. Opet nas je čekala neizvesnost, nepoznato i nove avanture. S obzirom da smo imale tri dana na raspolaganju, kovale smo plan odakle početi ujutru.
A u sledećem blogu, avantura sa ženama Tanzanijskim, mladom austrijankom Sofi, bračnim parom Zanzibarac-Švajcarkinja, i ludim lokalcima koji su nas prveli kroz najbolje klubove Dar-a.

Нема коментара:

Постави коментар