Druže TITO više ti se ne kunemo

Polagala sam tu zakletvu i bila sam pionir. Mada, kao unuka Srbina iz centralne Bosne koji se borio na strani kralja u Drugom svetskom ratu, komunisti mi nikad nisu bili bliski. Po ideologiji. A ni po razmišljanjima. No, danas je Dan mladosti. Sećam da smo svakog 25.maja imali priredbu u školi. Kao najbolji đak, recitovala sam na istoj, a neretko i vodila događaj. Deda bi vazda pljuvao čoveka, dan, događaj ali i priredbu i mene.

Sad kad su prošle godine, dede više nema, ali shvatam koliko je bio u pravu. Ceo taj poredak je bio smejurija i čista dekadencija. A ja ne mogu a da se ne zapitam kako je moguće da mašinbravar iz hrvatskog Zagorja besprekorno svira klavir, govori nekoliko svetskih jezika, ima manire dostojne jednog aristokrate? Ko je zaista bio Josip Broz Tito?

Zvanična biografija kaže da je Josip Broz rođen u Kumrovcu na Sutli 7. Maja 1892. godine kao sedmo od petnaestoro dece roditelja Franceka i Marije Broz, rođene Javeršek. Mali „nesporazum“ oko tog biografskog podatka, s obzirom na to da se Titov rođendan slavi 25. maja, objasnili su njegovi biografi činjenicom da je Josip Broz za vreme svoga dugogodišnjeg revolucionarnog rada bio prisiljen da se služi lažnim papirima i dokumentima, pa je tako i u jednom vojničkom dokumentu austro-ugarske vojske zapisao da je rođen 25. maja. Rođendan je ostao, pa ni sam Tito nije želeo da se taj datum menja kad ga je narod već prihvatio. Josip Broz je mnoge dane detinjstva proveo kod dede Martina preko Sutle, gde je odlično naučio slovenački, zbog čega je imao poteškoća kada je pošao u hrvatsku osnovnu školu. Njegovi biografi veruju da je to bio razlog njegovih pogrešaka.

Pitanje Titovog porekla nije mučilo samo ovdašnje novinare i autore, nego i tajne službe pojedinih zemalja. Zahvaljujući mom kolegi Miloradu, saznala sam da su se zapravo cela Evropa i Amerika svojevremeno bavile tim pitanjem. Izveštaji američkih agenata s terena pokazuju ono što smo i sami znali, da je Jugoslavija bila poprište pravog špijunskog rata. S obzirom da je sadržaj dokumenta jako zanimljiv, preneću najinteresantije delove koji su objavljeni u prošlom broju Novog magazina.

Dokument koji je je izradila Nacionalna bezbednosna agencija NSA ( mnogo moćnija od CIA) i koji nosi datum „proleće 1980. godine“, samo nekoliko nedelja pre smrti Josipa Broza Dokument na šest gusto kucanih stranica ima provokativni naziv: „Da li je jugoslovenski predsednik Tito zaista Jugosloven?“.

Zanimljiva su DVA zaključka američkih službi:

Prvo, Tito sigurno nije bio ni Hrvat ni Slovenac, već verovatno Rus ili Poljak. Drugo, ne bi se trebalo dalje baviti njegovim poreklom jer se pokazao kao više nego uspešan državnik– ko god da je zaista Tito bio.
Američka tajna služba NSA do ovih zaključaka došla je na vrlo neobičan način. Nisu tragali za tajnim dokumentima, prepravljenim krštenicama i prijateljima iz detinjstva, već su analizirali Titove govore i jezičke greške koje je pravio. „Srpskohrvatski nije Titov maternji jezik“, zaključak je američkih stručnjaka koji su se bavili i analiziranjem njegovog „stranog akcenta“.

Ali, krenimo redom. Kao baza za istraživanje NSA je uzela Titove govore iz 1977. godine. Analizirane su fonološke i morfološke karakteristike njegovog govora koje ne mogu da budu objašnjene njegovom starošću ili gubitkom funkcija. Uopšteno govoreći, lingvisti imaju stanovište da svaki jezik ima jedinstvenu fonologiju I da postoje određeni glasovi koji se izgovaraju samo u nekom od jezika. U izveštaju se posebna pažnja posvećuje fenomenu palatalizacije, odnosno umekšavanja suglasnika.

„Nekoliko slovenskih jezika ima u sebi odlike palatalizacije – termin koji se koristi da se opiše „omekšavanje“ suglasnika koje postoji u ruskom i poljskom jeziku. Kada se pojedini suglasnik izgovara jezik se nalazi u takvom položaju da proizvodi zvuk sličan mekom „j“. Kada neko ko kao maternji jezik nauči palatalizaciju, odnosno umekšavanje, on ima tendenciju da umekšava određene suglasnike i u „jeziku koji je naučio“, navodi se u izveštaju, gde se potom svi slovenski jezici dele u tri grupe prema stepenu palatalizacije: aktivna palatalizacija (ruski, beloruski, poljski, lužičko-srpski, istočni dijalekti bugarskog), blaga palatalizacija (ukrajinski, češki, slovački i bugarski) bez palatalizacije (srpskohrvatski, slovenački, makedonski)...Kako bi se shvatilo o čemu se govori, u dokumentu se daje jednostavan primer: reč „mani“ (imperativ od manuti) i „manji“.

Neko ko je rođen u Rusiji ili Poljskoj obe reči bi izgovorio na isti način, umekšavajući „n“koje se nalazi ispred „i“. „To je način na koji je Tito govorio srpskohrvatski“, poentiraju američki stručnjaci. U narednih nekoliko paragrafa u dokumentu se detaljno, reč po reč, analiziraju primeri gde je Tito u svojim govorima umekšavao određene suglasnike.

Interesantno je da je Dragoljub Draža Mihailović, gerilski lider iz Drugog svetskog rata, posle susreta sa Titom 19. Septembra 1941. godine, bio ubeđen da je on bio Rus.

Osim fonetskih propusta, Tito je pravio i morfološke greške. Tokom govora koji su analizirani, pogrešno je izgovorio sledeće reči:
„Sa domaćinama“ umesto „sa domaćinima“;
„Između dvije zemalja“ umesto „ između dvije zemlje“;
„U razgovorim“ umesto „u razgovorima“;
„Došlo su do izražaja podudarna gledišta“ umesto “došla su do izražaja podudarna gledišta“;
„Mogućno“ umesto „moguće“;
„Nebezbednost“ umesto „bezbednost.

Ali onda dolazi pitanje: Ko je bio TITO?

Sudeći prema zvaničnoj biografiji Josip Broz (Tito je njegovo partijsko ime) rođen je u Kumrovcu, u blizini Zagreba, 25. maja 1892. godine. Završio je za bravara i radio kao metalski radnik u Zagrebu, Sloveniji, Čehoslovačkoj, Austriji i Nemačkoj. Tokom Prvog svetskog rata borio se na strani Austrougarske vojske na Karpatima, gde je ranjen, a potom i uhapšen od strane ruske vojske u proleće 1915. godine. Dve godine kasnije revolucionari su ga oslobodili iz zatvora i on se pridružio Crvenoj armiji.
U Jugoslaviju se vratio 1920. godine i odmah se priključio Komunističkoj partiji. Nastavio je da radi kao metalski radnik, ali je zbog revolucionarnih aktivnosti često dolazio u sukob s vlastima i nekoliko puta je hapšen. Godine 1928. osuđen je na petogodišnju kaznu zatvora koju je odležao u Mariboru I Lepoglavi. Godine 1934, nedugo pošto je oslobođen, Broz je krenuo sa ilegalnim radom i tada je počeo da koristi pseudonim Tito. Postao je veoma aktivan u Komunističkoj partiji i 1935. godine prisustvovao je Sedmom kongresu Kominterne kao član jugoslovenske delegacije. Ilegalno se vratio u Jugoslaviju 1936, a već 1937. postavljen je za generalnog sekretara Centralnog komiteta Komunističke partije Jugoslavije.

Pod njegovim vođstvom Komunistička partija se konsolidovala, što im je omogućilo da vode otpor protiv okupacionih snaga tokom Drugog svetskog rata. Četvrtog jula 1941. godine doneta je odluka da se krene sa oružanim ustankom. Tito je vodio ustanak i 29. novembra 1943. Godine uzabran je za predsednika Nacionalnog komiteta za oslobađanje Jugoslavije i za maršala Jugoslavije. Posle rata Tito je nastavio da vodi zemlju kao predsednik Jugoslavije.

Imajući na umu sve ovo, logično je zaključiti da je neki ne-Jugosloven, verovatno Rus ili Poljak, preuzeo Titov identitet. Ta akcija izvedena je pre Drugog svetskog rata, zato što je već 1941. godine Mihailović primetio Titov čudan izgovor. Najverovatnije je do promene identiteta došlo kasnih tridesetih, kada je Tito još uvek bio relativno nepoznat. Iako sadašnji Tito nije originalni jednostavna činjenica da Tito nije pravi Josip Broz rođen 1892. godine mogla bi imati neki značaj. Pre svega, Tito je možda mnogo mlađi nego što mislimo. Drugo, i verovatno još važnije, Titovim ne-jugoslovenskim poreklom može se objasniti njegova neutralnost i uspeh u odnosima sa različitim etničkim grupama u Jugoslaviji“. Američki izveštaj iz 1980. godine završava se proročkom rečenicom čije rezultate već znamo: „Ostaje nam da vidimo da li će oni koji će ga naslediti biti isto tako uspešni“.

Ja im sve verujem. Vazda sam se ložila na te tajne afere, špijunske poduhvate i zavere svetskih razmera.

*deo teksta je prenet iz Novog magazina, autora Milorada Ivanovića, a poverljiva dokumenta su dobijena na osnovu našeg zahteva o dostupnosti informacija