Narodnjaci, nekad i sad

Čega sve možeš da se naslušaš dok se vozis taksijem, majko rođena. Gore nego u gradskom prevozu. Jednom sam u sedamnaestici u pola 10 ujutru slušala neki teški narodnjak. Ali u taksiju pre neki dan, želje, čestitke i pozdravi, slušam i pitam se sa kog Marsa su pali ti ljudi. Ni ovi što naručuju, ni ovi što puštaju a tek ovi koji voze. O tim koji su ih pisali da ne govorim.

Prva pesma koju sam zakačila je bila neka u kojoj su se spominjale farmerice, pa sam tražila na netu tekst te nađoh da je u pitanju Selma B. :

Daj, ne foliraj, daj, ne miniraj
atmosferu, partybreakeru
popij koju kap i opusti se
pa kraj mene lijepo smjesti se

Kao dezert dolazim ti ja
da te sladim sve do jutra
Tvoje mi farmerice sapcu, moje milo
da ti ovako dobro dugo nije bilo
da ti jako, jako godi to
taj put u nepoznato

I tako dalje, sačuvaj me bože.
Onda je neki tip zavijao i spominjao neko đubre, kad ono mlađani Rokvić, jedva sam našla pesmu:

Jos uvek mi nije dobro kad je vidim ja
Uvija se telo njeno oko drugoga
Uzela mu ruku,pa je stavi na grudi
Djubre malo,bas joj stalo da me izludi...

I tako dalje u nedogled, vožnja od Lekinog brda do Ledina je trajala i trajala. Kakvo vreme i kakvo društvo, takve su nam i pesme. Probala sam da sastavim rečenicu od modernih narodnih (čitaj Grand, Zam, BN) pesama, užasnula sam se: Uzmi me, voli me, brushalteri, gaćice, grudnjaci, famerice, đubrad, razvedi se, baš me briga što si oženjen, vodi me sa sobom, ne pitam kuda, skini me, hoću-neću i tako to...Ovo govori mnogo više o stanju nacije nego li naš jadni BDP. Nema više principa, nema moralnih načela, devojke ne prezaju ni od čega, frajeri su poluludi. Muzika odslikava vreme i način života.

Setim se 80tih, kad se žurkalo uz Igra rokenrol cela Jugoslavija, Dodirni mi kolena, to bih baš volela, Ovaj krug sam smislio, ovaj krug sam stvorio, ko je šta već voleo da sluša. Tada se i živelo. Putovalo se. Imalo se, moglo se.
Onda smo 90tih bili u ratu, pod sankcijama, pa svi znamo za turbo-folk generaciju. Te tekstove ne želim ni da ispisujem na svom blogu.

Kad pričamo o narodnjacima, nema više onih lepih tekstova dobrih starih narodnjaka uz koje u kafani polupani sakrijete suzu. Cune Gojković je svojevremeno pevao:

„Ljubav mi srce mori, razum mi željom gori,
za tvojim usnama, za tvojim očima, danima i noćima....“.

Malo njih zna da je taj Cune Gojković sa pesmom „Kafu mi draga ispeci“ učestvovao u Monte Karlu, na Evropskom šampionatu najvećih radio stanica, i pre skoro 30 godina osvojio treće mesto, ostavivši iza sebe tako umetničko radio-fonska dostignuća zemalja sa znatno bogatijom tradicijom kao što su Velika Britanija, Francuska, Španija...

Ako bih sastavila rečenicu od naziva pesama koje su prave izvorne, kafanske, narodne, kako god, to bi glasilo ovako:

Ljubav mi srce mori, Oči jedne žene, Šta će mi život, Mito Bekrijo, Tebi pevam ove noći, Zbog tebe mome ubava, Tiho noći, Emina, Pusti me da nađem srcu lek, Zaplela se kosa devojaka, Zagrli me i oprosti mi, Kad ja pođoh na Membašu, Snijeg pade na behar na voće, Kraj tanana šadrvana, Moj dilbere, Ašto ćemo ljubav kriti...i tako u nedogled, sve čista poezija.

Te pesme pevali su veliki pevači kakvi su Cune, Silvana, Toma, Nada Mamula, Nedžad Salković, Vida Pavlović, u čijim biografijama ćete naći da su obrazovani, kraljevi, genijalci, pobednici festivala, nagrađivani...

Neke od ovih pesama su pisali poznati i manje poznati pisci, pesnici i poete, umetnici i istinski ljubitelji izvorne muzike.
Prelepu pesmu "Emina" je napisao veliki Aleksa Šantić. "Kafu mi draga ispeci" je komponovao Žarko Milanović, pravnik, umetnik, muzičar i nekad šef Narodnog orkestra Radio Beograda. Taj čovek je komponovao muziku za predstave Narodnog pozorišta, ali je učestvovao i u promociji poznatog ansambla „KOLO“.

Toma Zdravković je tek legenda i posebna priča. Kažu da ga je poznata pevačica Silvana Armenulić pronašla na nekoj klupi u Beogradu, bez dinara u džepu. Silvana mu je pomogla da stane na noge, i nastupao je na njenim koncertima i nastupima. Za uzvrat napisao joj je pesmu "Šta će mi život bez tebe dragi" koja je i danas veliki hit.

Tomin veliki prijatelj Kemal Monteno je napisao pesmu o njemu, koju je Toma snimio: “Pesme moje”.

Zaim Imamović, za koga sam sigurna da niko nikad nije čuo je najpoznatiji po svoje tri pesme: ”Gledaj me draga”, ”Mujo kuje konja po mjesecu” i ”Konja vodim, pjehe hodim”. Ovu poslednju je otpevao i Zdravko Čolić, a koja je jedna od njegovih najlepših.

Vranjanku je optevao Staniša Stošić, a čuvenu pesmu koju vole sve Jelene napisao je Dragan Toković, vrsni muzičar i jedan od najpopularnijih autora i interpretatora zabavne muzike u staroj Jugi.

Narodnjaci, nekad i sad. O društvu govore pesme, a o pesmama i njihovom kvalitetu ljudi koji su ih pisali, komponovali i izvodili.

Baj d vej, taksijem sam se vozila do Ledina, gde je moj dragi kolega MIša pravio svadbu, na kojoj su se svirale neke od ovih lepih narodnih pesama, te sam se tako denula pisati o ovome. A materijala na pretek. Odoh slušati neke.