четвртак, 08. септембар 2011.

Novi pasoš

Radujem se Rovinju. Ne toliko vikend medija festivalu koliko mirisu borovine, maslinama i belom vinu. Ali avaj, skapiram da sam izgubila pasoš. Još kad sam uzimala tu biometrijsku ličnu kartu, nisam se dvoumila te sam uzela tu tzv. čipovanu. Kao da sam znala.

Šta ću, kud ću, pronađem broj telefona na netu. Pozovem, niko se ne javlja. A, mislim se ja, Rovinj je u pitanju a imam samo dve nedelje do polaska, sad ću da zovem na svakih 15 minuta. Tako i bude. Par puta se niko nije javljao, par puta je bilo zauzeto, ali upornost se uvek isplati. Javi mi se čika policajac, ja uredno kažem šta mi treba, on me prebaci na neki lokal.
Javi mi se teta, ja opet izdeklamujem ko sam, šta sam i šta je moj problem, ona mi lepo objasni da pravna služba nema ništa sa tim i da zovem ponovo centralu.

Ja opet sve ispočetka, prvo zauzeto, onda se niko ne javlja, onda pozovem jos pet puta, javi se neka teta policajka. Ne bude mi teško, ko vrabac na grani da ponovim sve, kaže teta evo prebacujem vas na lokal.

I jopet, do`aran, do`aran, tak`a i tak`a stvar, treba mi to i to. Žena mi objasni proceduru, koja je mnogo prostija ako imaš čipovanu ličnu kartu, i da treba da napišem molbu na memorandumu firme da mi hitno treba pasoš, jer tako ću završiti sve u datom roku, i još mi da ime čoveka, zakaže mi termin danas u 17h, kolko para sve to košta, i zapiše moje podatke da me najavi.

Moje poslednje pitanje je glasilo:

-za koliko dana ću dobiti novi pasoš?

-za dva do tri dana, kaže teta.

-zahvaljujem, kažem ja.

Elem, ne znam da li imam više sreće nego pameti, ili se stvarno hitni slučajevi rešavaju veoma hitno, no `oću da kažem da sam završila sve za 5 sati, koliko mi je trebalo da dobijem osobu koja može da me uputi šta i kako. Odmah sam zaboravila na nerviranje zbog prebacivanja na raznorazne lokale i zauzet telefon.

Bez ikakve veze, konekcije, preporuke za tri dana najviše ja ću dobiti svoj pasoš.

A žao mi je starog najviše zbog tanzanijske vize koja je šiz koma, a sastoji se od malog pečata i ručno ispisanog datuma.

Kako god, pohvaljujem MUP. Iskreno, nisam verovala da može biti tako prosto.

Нема коментара:

Постави коментар