петак, 5. фебруар 2010.

telefon

Pre nego sto su mi uopste odobrili kredit za stan, negde u 38. danu procedure, zovnem ja drugaricu da se raspitam u vezi fiksnog iliti stabilnog telefona.
Ona istripovana najstrasnije-ceka se mesecima na broj, bolje je da pojuris neku vezu, eto ona i muz su pre dve godine se bas namucili.
I ja se istripujem naravno, i brze bolje odem na sajt Telekoma. Tamo sve lepo pise, mozes da se prijavis za stabilni putem online prijave, to kosta toliko i toliko, ma sve nacrtano, Telekom, baj d vej, ima super pregledan sajt. Popunim ja uredno prijavu, ostavim i svoj broj mobilnog, jer se tako zakazuje ekipa koja treba sve da odradi.
Mirne glave javim Natasi, mojoj istripovanoj drugarici, da sam se uredno prijavila za dobijanje broja i da do 60. dana procedure, kada bi trebalo da dobijem svoj kredit, a onda i kljuceve od stana, se nadam da cu dobiti broj.

Sutradan ja na poslu, u haosu, zvoni mi telefon.

-Dobar dan, Ruza Ristanovic?
-Dobar dan, ja sam.

Covek se uredno predstavi:
- Majstor Mica iz Telekoma zovem, znate, dobili ste broj i ja bih dosao danas da uradim sve sto treba u vezi prikljucka.

Ja u soku. Mislim se da li prvo da popizdim na sebe ili na istripovanu Natasu, jer sam ladno dobila broj za jedan dan i covek hoce da zavrsi sve sto treba.

Sta cu, gde cu, kazem coveku da sam na putu -javicu vam se za koji dan, dajte mi broj.

Eto. Tresla se gora, rodio se mis, tresla se Natasa a ja dobih broj za 1 dan.
Nenadano.

Naravno kredit je odobren 39. dan procedure, pa sam ja u roku od desetak dana zavrsila sve, ali dzaba se istripovah.

Нема коментара:

Постави коментар