четвртак, 05. август 2010.

Kenija, Mombasa

Kenija-Mombasa

Napenda - lepa. Mambo/Džambo-ćao. Sante sana-hvala puno.

Kenija je bila naša prva destinacija. Let je trajao 8 i po sati iz Minhena, i nije bio toliko naporan. Kada izađete sa aerodroma na ulice Mombase, prvo što vas iznenadi jeste neviđen broj taxi vozila, i svi samo vas čekaju. Kenija je zemlja u kojoj je dolar na ceni a ne evro, stoga je najbolje da ponesete ovu valutu. I obavezno ih promenite za lokalne šilinge odmah na aerodromu, jer ćete sve platiti jeftinije. Cenjkanje za taxi je poželjno, štaviše obavezno.

Naš hotel je udaljen 30 km od aerodroma. Dok smo se vozili prašnjavim ulicama Mombase, nismo se mogli čudom načuditi i to je bio naš prvi šok. Putevi su izrovani, asfaltiran je samo glavni put, nema infrastrukture, kanalizacije, ni uličnog svetla. Sa leve i desne strane duž celog puta su kartonski boksovi koji predstavljaju prodavnice, i poneka kuća od kartona ili zemlje. Karton siti je za Mombasu napredniji i daleko moderniji. Onda možete misliti kako to izgleda.

Oblast Bamburi se proteže duž gradske plaže i tu su smešteni hoteli, luksuzni rizorti, kompleksi i aprtmani. Drugi šok jeste naša soba. Kada smo stigle u hotel, trebalo im je dva sata da pronađu našu rezervaciju, koju smo poslale naravno mejlom. A kad smo ušle u sobu, nema kreveta, samo sklepane daske. Ali to njima nije problem, rekli su nam, strpite se malo i odmah dolazimo sa krevetima. Za 5 minuta su doneli sunđer, lepo ga isekli tu pred nama, namestili krevet i osmehnuli nam se « this is your bad, madam. Enjoy». Najbitnija je mreža iznad kreveta, jer je to zaštita od komaraca. Ja sam ponela veliku količinu autana, sprejeva, narukvica i mazalica protiv komaraca, tako da sam bila ubeđena da ukoliko ne dobijem malariju, sigurno ću dobiti toksikaciju od svih tih sredstava.

Šta ćemo, gde ćemo, raspakujemo se i pravac plaža. Kenija izlazi na Indijski okean, plaže su prelepe sa belim peskom i palmama. Zaista nešto najlepše što sam do tada videla. Šetajući plažom nabasamo na neki 5 star hotel. Uđemo u baštu da se okrepimo kafom i vodom, i ja primetim jednog čoveka koji nenormalno liči na Ratka Mladića. Tu mi krenemo da pletemo intrige, znači ovde se krije, da li je moguće, jeste on, nije on i u tom šerlokholmsovom uzbuđenju i momentu čovek nam priđe. Ispostavi se da je on menadžer tog hotela, da je iz Hrvatske, da živi i radi u Mombasi već 20 godina i da su ga Kenijske vlasti hapsile prošle godine i držale na ispitivanju 6 dana, upravo misleći daje u pitanju Ratko Mladić!!! To je bio treći šok.

Tu sam se pitala šta nas još čeka u gradu koji ima milion stanovnika, leži na istoku Kenije i predtavlja najveću luku. Većinu stanovništva čine narodi: Bantu, zatim Masai, Luo i Kalenjin. Jezik kojim govore je svahili, ali veći deo stanovništva govori i engleski jezik.

Drugi dan je protekao mirnije, sa manje šokova. Kako smo se odmah asimilovale i upoznale par ljudi, pozvali su nas da obiđemo grad. Mombasa ima gradski prevoz , to su mini kombiji koji se zovu matatu. Vožnja košta 20 šilinga, što je 16 dinara, u jednom pravcu. U jedan matatu može da stane oko 12 ljudi, ali oni ga pune sa najmanje 20, tako da vožnja nije nimalo prijatna kad vam crnac ili crnkinja sede u krilu pola sata.
Mombasa je zapravo ostrvo, koje je sa nekoliko mostova povezano sa kopnom. Jedna od najlepših plaža je Diani beach, do koje je je teško doći ukoliko se vozite matatuom, jer morate i na trajekt. Ukupno dva sata nam je trebalo da pređemo tih nekoliko kilometara, ali je vredelo svaki minut jer je Diani beach najlepša plaža Kenije. Beli pesak, rastinje, zelenilo i palme i prelep plažni bar u sred ničega su neponovljiv prizor. Plažom šetaju pripadnici Masai naroda, obučeni u njihovu nošnju, nudeći vam razne prelice, narukvice i ogrlice. Mombasa nije siguran grad, cvetaju kriminal i korupcija, tako da sam morala čvrsto da držim torbu, čak i na plaži.

Kako je u Keniji sada zima, mrak pada u pola 7, a noćni život počinje u 9. Naši prijatelji, lokalci, su nas vodili u nekoliko noćnih klubova, koji se ne razlikuju mnogo od ovih novobeogradskih. S obzirom da je u Mombasi pretežno stanovništvo muslimansko, očekivale smo skromne devojke, tek poneku oskudnije obučenu. Međutim, u klubovima i diskotekama, a obišle smo Floridu, Beach, Portobelu i Safari , sve devojke su polugole. Naravno da našem šoku nije bilo kraja, a pošto u Mombasi ima jako malo turista i ljudi bele puti, ipak smo nas tri bile u centru pažnje. Lokalno piće Konjaki je nešto slično našoj šljivovici, a košta tri puta jeftinije nego bilo koje alkoholno piće, a pije se u kombinaciji sa sprajtom. Žurkale smo se do rane zore, i naravno ja sam bila na podijumu od ponoći.

I na kraju, treći dan našeg puta u Keniji se završio kupovinom autobuske karte do Dar es Salama (Tanzanija). Čekao je nas dug put kroz prašumu od 600km lokalnim autobusom. Ali o tome i o Tanzaniji u sledećem blogpostu.

Нема коментара:

Постави коментар