Dnevnik besne tinejdžerke

Družeći se sa tinejdžerima, mojim bratanicama i sestrićima, podsetila sam se koliko je to doba bezbrižno i lepo. Susreću se sa raznim "teškim problemima" kao što su pismeni i kontrolni, šta obući, hor, trening, slatki četvrtaci, ali i roditelji koji ih nerviraju svakodnevno, i naravno ta eksurzija. Pa evo kako bi izgledala jedna radna nedelja u životu jedne tinejdžerke, koja živi u malom gradu,ide u treći razred gimnazije, peva u horu, ali i trenira odbojku i pokušava da nađe pravu ljubav :)))


Ponedeljak, 7. april

Uh danas kontrolni iz matiša. Al baš me briga, razvaljujem matematiku, neću ni da učim. Sva sreća pa baba čuva ovu moju sestru, i doručak i ceđena pomorandža na stolu. Živela baba. Ona me jedina još razume u kući. Tata je uvek umoran, uvek neispavan i visi na telefonu a meni prebacuje da trošim ko luda. Mamu vazda boli glava, i svi su joj krivi što se udala odmah posle srednje škole. Deda prčka nešto po garaži, ali moj deka je car, uplaćuje mi krišom dopune da niko ne zna hahaha.

A Miloš je baš bezveze. Nije se ni javio u petak na odmoru. Ma baš me briga. Ima jedan sladak četvrtak, mislim da je iz trojke. Moram danas u park na velikom odmoru da se nekako približim i malo više detalja prikupim. Znam šta ću, Milica ga sigurno zna, ona je četvrtak a peva sa mnom u horu. Jaoo, hor sutra, smor al bar jedan čas manje nedeljno, a i šta bismo pa učili iz muzičkog. Odoh na trening, trener je rekao da će tekma u subotu biti izazazov, ipak su Valjevčanke u drugoj ligi, Zapad. Volim moju odbojku.

Utorak, 08. april

Buhaaaaa, matiš je ipak bio zajeban do besvesti. Sinoć na treningu povredih koleno, prokleta odbojka. A i mama me nervira, ekskurzija je za manje od mesec dana, a ona sad svira, kao ako na tromesečju ne budem odlična, preti da me neće pustiti. Aha, sve se nešto bojim da neću ići. Razredna je rekla da trećaci ove godine idu dva dana. Hej dva dana, samo?! Milošeeeee, daj neku poruku. Ana mi je kao neka drugarica, a mota se oko njega.
Pazi da joj ne nabacim smeč u subotu, videće ona. Odoh da pričuvam sestru, roditelji šatro imaju neki sastanak u vezi lokala. Ko zna gde idu. A i baba je danas morala na kontrolu, sto posto će mepitati istoriju. Moraću da joj poturim da crta, moram se preslišati. Mala je dosada neviđena, misli da je mnogo pametna, videću je sledeće godine kad krene u drugi razred i kad prestanu sa tim glupim opisnim ocenama. Šta da obučem večeras, mogla bih posle hora jedan đir po gradu. Hm, hm, hm

Sreda, 09. April

Bulajić je pravi ludajić. Od tri pitanja dva sam znala, a i to drugo polovično, ali me obožava zbog odbojke. Profa ladno zalepi peticu, jupiiiiiiiii. Jedna briga manje, mada istoriju uvek volim da odgovaram. E sad ovako. Sinoć smo posle hora Milica i ja otišle da prošetamo glavnom. I pazi koga sretnemo, bljump, moj četvrtak. Zove se Saša, crn, visok, zelene oči, jaoooo zaljubila sam se na prvi pogled. Milica je carica, upoznala nas je, a on u subotu pravi žurku za rođiš. Kaže-mala svrati sa Milicom. Jaoo da`l da idem? Šta da obučem?

Još ujutru idemo za Valjevo, utakmica glupa. Mogla bih da se napravim da sam bolesna. Al šta ako neko od mojih sa odbojke čuje da sam bila uveče u gradu??? O bože kakav problem, šta ću sad da radim,aaaaaaa. E baš danas pismeni iz srpskog. I mislim teme su glupe al ajd, poskidaću nešto sa neta. A mogla bih i tetku da zovem da mi napiše nešto. Miloš me ne zanima više. Nek sad ide okolo, i raspituje se, neću više ni slovo da mu pošaljem, ma neću ni da mu se javim.


Četvrtak, 10. April

Auuu al sam ja odvalila spavanje, pola 11!!!! Babaaaa što me ne probudi, žena je umislila da sam učila kasno do sinoć, pa nije htela da me budi. A ja na fejsu do 2. Pismeni je prošao strava, tetka je kraljica, ništa bez nje. Na treningu sam crkla, al opet volim moju odbojku. Ništa lepše, jedva čekam subotu da pokidamo te valjevčanke.

Opet sam srela Sašu, na malom odmoru. Zamisli molim te zatvorili onu pekaru na ćošku, pa sad najbližu imamo tek kod opštine. Ceo odmor mi treba da odem do pekare i nazad. Milica počela da puši. Što ja to ne razumem, šta joj to znači. Meni ne pada na pamet. Mada, i Saša puši, pa cela ta ekipa na odmoru ide u dvorište iza škole. Jaoo, moram se i ja napraviti da pušim, to je prilika da blejimo zajedno. Koliko li koštaju te cigare, ma znam, deda će mi dati lovu, on ni ne pita zašto mi treba lova.

Večeras opet hor, moram cimati Milicu da opet idemo krug posle. A Miloš je cimao Anu, kao zašto mu se ne javljam. E pa neću. Dva meseca smo bili zajedno, i on raskine kao ne može, eto sprema prijemni za faks. Ma marš! Šta me briga za njegov faks, zna da mi je prva ozbiljna veza, mislim, hej dva meseca, i sad kao uči, trenira, nema vremena. A ima vremena da bleji i visi ispred doma kulture skoro svaki dan. Znam da visi, rekla mi Irena iz Ekonomske. Irena je drugarica od moje sestre od tetke, a oni su komšije, sve sam saznala. Moram da vežbam ingliš, danas je i taj pismeni, al to mi nije nikad problem, ingliš razbijam. Zove me ćale, kaže zašto posle hora ostajem po sat vremena u gradu. Svašta, pa valjda mogu prošetati, proleće je.

Petak, 11. April.

Samo kratko, nemam vremena danas za pisanje. Nisam videla Sašu sinoć, , bezv. Ingliš razbila, na horu nisam izabrana za solistu, al nema ni veze, i tako me to smara. Žurim, ćale me vozi kod zubara, boleo me zub celu noć. Taman ću da ga okrenem protiv keve, ona i njene ucene, pa ne može tako. Fali mi jedna ocena za odličan uspeh na tromesečju, a ako ne odem na tu eksurziju, ubiću se. Odoh, žurim. Baba me opanjkala kod tate, i sad moram da se vadim za taj fejs. Uopšte nije istina da ne silazim sa fejsa, a i šta nju briga kako ja provodim vreme.