Pobiše se juče. Na mitingu podrške i poruke Japanskom narodu.
Podeliše sadnice iz Japanskih autobusa, avaj razlupaše ih, kakva ironija. Spremili 1001 sadnicu na desetine hiljada ljudi. Stoka smo, to smo oduvek znali. Ali organizatori, ehej, gde je kreativnost. Ko smisli najbolju poruku dobija sadnicu. Aukcija sadnica, prihod ide Japanu. Najbolji i najoriginalniji japanski kostim dobjia sadnicu. Najbolja pesma, ma idi...samo da su hteli da osmisle, a nisu. Narod ko narod. Daj kutija džabe, pobiće se.
Japanci ko Japanci. Sva sreća te su zauzeti svojom mukom i sigurno ne prate ove mitinge podrške po svetu, garantujem da velika većina ne zna ni gde je srbija, i to je sreća. Inače sam sigurna da bi poslali pomoć ugroženim srbima, još koju iljadu sadnica.
A nacionalni javni servis ni reč o tome. Naše pravo da znamo sve se neje ostvarilo. Gde su analitičari, političari, kritičari da iskomentarišu, polemišu, iskritikuju. Jok. Ni reč.
I tako iz dana u dan u zemlji seljaka na brdovitom balkanu.
Neka nova slađa, neki novi dača i nata i žeks i joca, da zamažu oči a u javnosti o stvarnim problemima svi ćute. Internetom kruže komentari, ljudi polemišu, internet prosvjednici se ne mogu čudom načuditi, no na tevelizoru tek poneki koment.
Gde su sad sve te silne emisije, utisci, upitnici, da možda ne, infotopovi, dnevnici i vesti da malo kažu šta o tome misle svi ti učenjaci i pametnjakovići koji odlučuju o nama i našoj sudbini. Ama jok. Zauzeti ljudi pripremama za nove izbore. Nezaposlenost iz dana u dan raste, kažu dostigli smo 20%.
Nakon svega možda je taj vakultet i bio u pravu. Šta ćemo ovde, ali kud otići. Gde god odeš ti si građanin drugog reda. Džabe tolke godine učili i mučili, da bi završili na nekoj građevini zidajući, ili po kavanama i kavićima služći tuđe ljude. Ostajte ovde, sunce tuđeg neba vas ogrijati neće ko što ovo grije, no majku mu prži li prži, izgorešmo.
Koliko je onaj Boža u Nožu bio u pravu: niko nije ono što jeste, i svi su ono što nisu.
Oj srbijo međ` trešnjama međ sadnicama
Oj srbijo međ` sirotim nadnicama
Skupio se i rod i pomoz bog
Da dođe do autobusa tog.
Ali avaj srbijo taka li si kaka si
Nikad nešto dobro da poručiš
A umeš tuđe nesreće da proučiš
No svoje ni svesna nisi,
ne znaš ništa dobro da poručiš.
Jadna zemljo međ` jadnim ljudima
Ne prestaješ sa svojim čudima
Da zapanjuješ narod svakoliki
Da razočaravaš i teraš mladež ovoliki.
*neke reči su namerno pisane malim slovom, a sve što počinje na J naravno velikim slovom.
Pesmu napisla lično.
Нема коментара:
Постави коментар