Nismo još ni pojaseve vezali, avantura je počela. Dok su stjuardese sipale šampanjac, birali smo jela za doručak. No, treba biti vrlo pažljiv u odabiru, jer za 6 sati koliko traje let preko Ankare, imate i ručak, možete da odaberete vino, sa vinske karte, a sve vreme između obroka na raspolaganju su vam grickalice, kafa, slatkiši. Recimo da je procena da sam dobila kilo i po u jednom pravcu.
Znali smo
da će u Dohi biti paklenih 45 u junu, no trebalo nam je celih sat vremena da se
aklimatizujemo, jer magična Doha je pod noćnim svetlima toliko lepa, da
zaboravite i koje je doba godine i koliko stepeni je napolju.
Dok smo se
vozili od aerodroma ka hotelu, prvi susret sa Dohom je zapravo bio prvi susret
sa novim Emirom Katara, koji tek što je došao na vlast, dva dana pre našeg
dolaska u Dohu. Katar je mala država sa svega 1,9 miliona stanovnika, u kojoj
vlada apsolutna monarhija još od sticanja nezavisnosti 1971. Godine. Dolazak
mladog tridesettrogodišnjeg šeika Tamim
bin Hamad bin Khalifa Al Thani na čelo države se smatra jednim od
najvažnijih i najznačajnijih događaja u zemlji. Na putu ka hotelu Grand Hayatt Doha, koji je
bio domaćin FAM Tripa u organizaciji Qatar Airwaysa, zaslepljivali su nas
šljašteći bilbordi sa kojih se smešilo lice novog vladara, a mi smo posmatrali
sav taj pesak oko nas, i osećali se kao da smo na drugoj planeti.
Prvi dan u obilasku Dohe je
obeležila priča o Šeiki Mozah bint Nasser Al Missned, majci
novog Emira. Druga po redu žena od tri ukupno koliko ih ima bivšeg Emir, Hamad bin Khalifa Al Thani, jedina nije iz
kraljevske porodice. Ali, rođena je u jednoj od tri najbogatije porodice
Katara, koji su bili oponenti vladajuće porodice. Njena porodica živela je u
egzilu, sve dok nije ugovoren brak između Mozah i Hamada. Šeika Mozah danas ima
važnu ulogu na političkoj sceni Katara, jer aktivno učestvuje u katarskoj
vladi, zvanično predstavlja Katar na svim svetskim događajima uz svog supruga,
za razliku od mnogih drugih monarhističkih žena na Bliskom istoku. Na Forbsovoj
listi 100 najmoćnijih žena sveta se nalazi na 75.mestu. Osim toga, predsedava
Katar Fondacijom, i u najvećoj meri je zaslužna za razvoj uloge žena u vladi
Katara gde je odnos žena i muškaraca 50:50, kao i na obrazovanje,
te danas na Katar Univerzitetu studira godišnje 15.000 devojaka. Ženski deo naše
ekipe je bio jako ponosan na činjenicu da u jednoj arapskoj zemlji žena ima,
pre svega, toliku snagu, a zatim i moć da pokrene pitanje položaja žene u
društvu. Mnoge evropske zemlje nemaju takav reciprocitet u svojim vladama.
I dok smo se mi pobedonosno
smeškale, ponosne zbog priče o šeiki, put nas je dalje vodio ka novoj zoni i delu grada poznatom po biznis kvartu Vest
Bej, a koga meštani zovu Doha Menhetn. I stvarno, kad smo se našli ispred samog
kvarta, imali smo osećaj kao da smo u Njujorku.
To je poslovni centar Dohe, sa višespratnicama, od kojih se ne zna koja
je viša, lepša i bolje osvetljena, a noću možete videti širok spektar
reflekotra, boja i senki. Najveća
zgrada, čija izgradnja još nije završena, jeste Dubai Towers –
Doha, čija izgradnja će koštati 620 miliona dolara.
Sledeća stanica je bila popularni
šoping centar Villaggio Mall. Ceo mol je urađen u venecijanskom stilu sa kanalima
i gondolama, kojima možete da se vozite. Dolaskom u ovaj mol uvideli smo sav
sjaj, raskoš i bogatstvo Katarana. Šoping centrom dominiraju ogromne radnje
najpoznatijih i najskupljih svetskih brenodva garderobe, nakita i aksesoara, a
gužve ispred kase su poprilične. S obzirom da je svaka druga žena iz tih radnji
izlazila sa punim kesama u rukama, logično pitanje vodiču je bilo kolike su
zarade u Kataru? Sa pronalaskom rezervi nafte i prirodnog gasa 1940. katarska
ekonomija se razvija munjevitom brzinom, a procene kažu da su rezerve nafte i
gasa dovoljne za narednih 400 godina.
Katar je danas najveći izvoznik prirodnog
tečnog gasa na svetu, a procenjuje se da će Katar investirati u energetski
sekotor 120 milijardi dolara u narednih deset godina.
Životni standard je izuzetno visok,
i s pravom se kaže da je Katar danas najbogatija zemlja sa najbogatijim
stanovništvom na planeti. Katar ima najveći GDP po glavi stanovnika na svetu,
ne postoji porez na zaradu, poreske stope su najniže na svetu a čak 14 odsto populacije su milioneri. Nezaposlenost
je svega 0.1 odsto. U Dohi se u šali kaže – siromašan Kataranin ima jednu kuću,
jednu ženu i jedan auto, a bogat tri žene, tri kuće i tri automobila.
Osim ekonomskog razvitka, u Kataru
je u poslednjih 20 godina izuzetan i razvoj društva, pojedinaca, tehnologije i
nauke. Prepoznajući značaj razvoja zajednice, 1995. godine tadašnji vladar
osniva Katar fondaciju za obrazovanje, nauku i razvoj zajednice. Kako je rekao
naš vodič, tadašnji Emir je imao viziju da će i osrednji razvoj svakog
Kataranina doprineti velikom razvoju Katara. Katar fondacija danas je podeljena
na tri oblasti, u koje se investira kako bi svaki segment društva napredovao. Školovanje
je besplatno za sve Katarane, a čak i stranci mogu da apliciraju za stipendije.
Na Univerzitetu Katar se školuje svake godine 20.000 studenata, a na
fakultetima se primenjuju akreditovani programi najprestižnijih svetskih
univerziteta . Druga po redu, ali ne manje bitna uloga fondacije jeste ulaganje
u razvoj naučnih i tehnoloških dostignuća i inovacija. U Dohi danas postoje
naučni centri za biomedicinska, energetska, tehnološka i klinička ispitivanja,
a najveca investicija u ovoj godini je otvaranje Sidra medicinskog i naučnog
centra, koji je koštao 7.9 milijardi dolara.
I treća, nama najzinimljivija priča o ulogama
fondacije, jeste razvoj kulturnog života stanovništva, negovanje progresivnog
društva i negovanje kulturnog i istorijskog nasleđa. A naša sledeća stanica je
bila upravo centar razvoja kulutrnog života-Katara selo.
Selo je otvoreno 2010
godine a na samom otvaranju sela održan
je Tribeca filmski festival u Dohi. Fascinantno u ovom selu je to što su svi
objekti, kuće, sale za projekcije raspoređene nasumice, te deluje kao da smo se
vratili 50 godina unazad. U centru sela se nalazi amfiteatar, koji prima 5.000
ljudi. Vodić nam je ispričao zanimljivu priču. Naime, Šeika Mozah je u
želji da pomogne razvoj sela, al ii kulutrnog života u Dohi, animirala dve
stotine umetnika širom sveta, iz sveta muzike, slikarstva, filma, pozorišta, da
dolaze u selo tokom godine i prave izložbe, koncerte, igraju predstave.
U selu se nalaze Qatari Society for
Engineers, Qatar Fine Arts Society, Visual Art Centre, Qatar Photographic
Society, Childhood Cultural Centre, Theatre Society and Qatar Music Academy.
I taman kad smo pomislili da ništa
više ne može da nas fascinira, usledio je ručak u čuvenoj Doha Pearl.
Doha pearl je veštačko ostrvo, koje
se prostire na 4 miliona kvadratnih metara, izgrađeno na nekadašnjoj lokaciji
poznatoj kao nalazište bisera. Katar je bio jedan od najvećih izvoznika bisera
u Aziju sve dok tu ulogu nisu preuzeli japanci. Odatle i me, a kad se završi ovo
naselje ceo oblik će biti kao niska bisera. Predviđena je izgradnja 15.000
stanova a broj stanovnika 45.000 do 2015. Prosečna cena stanova se kreće od 2,5
miliona dolara za manje stanove, ii de do 15 miliona za vile. Ovo je ujedno i
prvi deo grada u kome će biti dozvoljeno strancima da kupuju i postanu vlasnici
nekretnina. A kada je u pitanju tržište nekretnina, Sa razvojem ekonomije i
zemlje uopšte, kao i velikim rastom broja stanovnika, u kataru se desio bum na
tržištu nekretnina i cene kvadrata su enormno porasle, te je danas cena nekretnina
skuplja u Dohi nego u Dubaiju.
Doha je
uvršetena na Forbsovu listu 15 najboljih novih gradova za biznis
na svetu. To je i razlog zbog koga Kataru na prvom mestu nije razvoj turizma,
već upravo cilj da razviju zemlju kao moderni ekonomski centar, a čak 85%
ukupne populacije čine stranci koji živei radeu Kataru.
Prvi dan prepun utisaka se završio
povratkom u hotel. Drugi dan je obećavao, posebno što smo pomislili da smo
videli sve što treba i da neće biti uzdaha i pogleda kao prvog dana. Ali magična
Doha je sutradan bila još magičnija.
Drugog dana je atmosfera bila
opuštenija. Naviknuti na izuzetno visoke i temperature i vlažnost, bili smo
spremni za polazak u Suk Vakif (Souq Waqif). Suk Vakif je važan deo Katara, jer
je to svojevrsna pijaca, u kojoj se nalazi mešavina različitih kultura naroda
koji žive u Kataru, što se najviše da videti po restoranima. Dalje, jako
zanimljiva priča je, obzirom na izuzetnu pažnju koja se poklanja razvoju uloge
žene u društvu, potpuno netipično za zemlje Bliskog istoka, ženama je
dozvoljeno da rade. Na određenom prostoru žene su za tezgama u ulozi prodavca,
i po rečima našeg vodiča muškarci ne mogu i ne smeju d aim se mešaju u posao.
Suk Vakif je stari deo Dohe, sa uskim ulilicama, prepunim tezgi na kojima smo
kupovali suvenire, cenjkali se, što je veoma poželjno, sa prodavcima, i pipali
marame i ešarpe od božanstvenih materijala.
Vozeći se dalje gradom, primetili
smo da jedini ljudi koji su se zatekli na ulicama, jesu radnici koji rade na
izgradnji metroa. Nakon Dubaija, Doha je drugi po redu grad u ovom delu sveta
koji če dobiti metro i to najkasnije 2020. godine, uoči održavanja svetskog
prvenstva u fudbalu 2022. čiji će domaćin biti Katar. Put nas je dalje vodio
pored čuvenog sportskog centra, Aspire Zone u kome se gradi pokretni stadion,
takođe zbog prvenstva u fudbalu, koji će moći da primi posetilaca,
i koji će u potpunosti biti klimatizovan. Katar izuzetno polaže na
razvoj i promociju sporta i sportskog
duha, i najvećim uspehom smatraju potpisivanje ugovora između Katar fondacije i
FK Barselona 2010 godine kojim se
završila tradicija FK Barselone da ne nose natpise sponzora na dresovima. Od
septembra 2013. igrači Barselone će na grudima nositi znak Qatar airwaysa. Takođe,
ponos Dohe i Aspire Zone je Aspire Akademija, sportska akademija koja se danas
smatra jednom od najelitnijih sportskih institucija na svetu. Osnovana je 2004.
godine sa ciljem da obrazuje visoko školovane sportiste, koji sa diplomom ove
akademije mogu da budu konkuretni bilo gde u svetu kako u sportskim tako i u
poslovnim krugovima, a standardi i program koji se primenjuju na ovoj akademiji
su priznati u svim viđenijim svetskim obrazovnim institucijama.
Nakon obilaska pijace, otišli smo u
posetu Muzeju Islamske Umetnosti (Museum of Islamic Art). Specifična zgrada
muzeja je jedinstveno umetničko delo, koju je projektovao čuveni kineski
arhitekta Ieoh Ming Pei, koji je za potrebe projektovanja putovao šest
meseci po islamskim zemljama proučavajući islamsku umetnost i istoriju kako bi
dobio inspiraciju. Unutrašnjost muzeja je dizajnirao tim umetnika
predvođenih čuvenim frnacuskim arhitektom, saradnikom Luvra i town planerom Jean-Michel
Wilmotte, i predstavlja prvi muzej te
vrste u arapskim zemljama. Za potrebe izgradnje muzeja koji se nalazi u
luci, i zauzima površinu od 45.000
kvadratnih metara, sagrađeno je veštačko ostrvo površine 64 ara.
Kolekcija muzeja se smatra jednom od najkompletnijih
kolekcija islamskih artifekata na svetu, koja obuhvata dela poreklom iz
Španije, Egipta, Turske, Iraka, Irana i Indije. U muzeju se nalaze vrhunska
dela i najvredniji primerci islamske umetnosti, uključujući
kaligrafiju, obradu metala, zatim staklo, keramiku, metalni novac, nakit,
stolariju, i ukazuje na složenost i raznovrsnost umetnosti islamskog sveta.
Pored ovoga, muzej poseduje i biblioteku retkih knjiga,
koje umetnost islama, prikazuju arapski doprinos nauci, islamsko oružje itd, a
u muzeju se organizuju kakoradionice tako i
kursevi crtanja, slikanja, klaigrafije itd. Za obilazak muzeja je potrebno da izdvojite bar dva ana,
kako biste obišli sve spratove i prostorije u kojima su dela izložena na veoma
specifičan način, naime u prostorijama je svetlo potpuno prigušeno, reflektori
osvetljavaju izložena dela a ceo sve sobe po spratovima su povezane te možete
praveći krug, u jednom potezu obići ceo sprat.
S obzirom da je naš boravak u Dohi trajao dva dana, nismo
imali vremena sve da obiđemo u muzeju, jer je usledla poseta hipodromu.
Konjičke trke su veoma popularan sport u Dohi. Pored trke
kamila, konjičke trke su prava senzacija. Klađenje je strogo zabranjeno, ali
dobra zabava i provod su zagarantovani.
Posetili smo i ergelu konja, koja ima najnegovanije konje
arapske i evropske rase. Arapski konji su brži od evropskih, i dominiraju u
disciplini daljinskog jahanja a spadaju u deset najpopularnijih rasa na svetu.
Pored konja, omiljeni životinje Kataran su ptice, tačnije
sokolovi. Sokolovi predstavljaju statusne simbole, a nabavljaju ih iz
Uzbekistana, Irana i Kikinde. U prilog ovome, soko je jedina životinja koju je
moguće poneti sa sobom kad letitie prvom klasom Katar ervejza, te dobija
poseban tretman, počevši od načina prenosa do hrane, jer ih vlasnici leti vode
iz zemlje zbog velikih vrućina.
Na kraju dana nas je čekala večera u jednom od nejlepših
restorana Suk Vakifa. S pravom se kaže da je hrana u Dohi izvrsna, jer u
restoranima rade najbolji kuvari sveta. Svaki obrok koji služe obiluje raznim
đakonijama od humusa, maslina, sira, urmi do arapskih specijaliteta. Kombinacijom
različitih ukusa i mešavinom najrazličitijih svetskih kuhinja, bilo da se radi
o ručku ili večeri kakvu smo mi imali, niko ne ostaje ravnodušan. No opet,
Katar je zemlja sa najmanjim brojem gojaznih ljudi na svetu. Ispred restorana,
na jednom od trgova orkestar izvodi arapsku tradicionalnu muziku, a gosti
uživaju.
Prepuni utisaka jer kao turisti neke stvari možemo videti
samo u Dohi, putovanje smo završili ništa manje fascinantnim obilaskom
aerodroma u Dohi, kroz koji godišnje prođe 12 miliona putnika. Biznis lounge i
First class lounge podsećaju na najluksuznije hotele na svetu, poseduju čak tri
restorana, spa centar, sobe za odmor i spavanje, sobe za masažu, i što je
interesantno, prepune su ljudi koji čekaju let.
Dok smo putovali nazad biznis klasom, uz čašu šampanjca
smo sumirali utiske, i razmišljali da li će i koja svetska destinacija uspeti
da zaseni sav sjaj i raskoš koji smo videli na tom putovanju.
Нема коментара:
Постави коментар